Gotovo je! Gotovina prelazi na digitalni evro: Sve se menja do kraja 2029, a evo šta to tačno znači

Gotovina još nije nestala iz svakodnevnog života, ali njena uloga u plaćanjima u evrozoni naglo opada. Sve više građana koristi kartice, mobilne telefone i aplikacije, dok papirni i kovani novac postaje sporedan način plaćanja.

Za Evropsku centralnu banku (ECB) to otvara ključno pitanje: kako obezbediti da javni novac zadrži svoju ulogu u digitalnom svetu? Odgovor je – digitalni evro, nova valuta centralne banke koja bi funkcionisala kao gotovina, ali u elektronskom obliku, piše Euronews.

Teme za vas

- Glavni razlog za uvođenje digitalnog evra jeste očuvanje prednosti gotovine u digitalnom dobu. Da bismo to postigli, moramo da dopunimo fizičku gotovinu njenim digitalnim oblikom - rekao je Pjero Čipolone, član Izvršnog odbora ECB-a.

Zašto je gotovina važna?

Gotovina je jednostavna, univerzalno prihvaćena i ne zahteva bankovni račun. Ona ne nosi skrivene naknade, a istorija plaćanja ostaje privatna. S druge strane, većina digitalnih plaćanja danas prolazi kroz privatne sisteme – kartične kuće i aplikacije koje naplaćuju provizije i prate podatke korisnika.

U Evropi dodatni problem predstavlja to što većinu ovih sistema kontrolišu neeuropske kompanije, što povećava rizik od gubitka monetarnog suvereniteta.

Pad upotrebe gotovine

Između 2019. i 2024. udeo gotovine u plaćanjima u evrozoni opao je sa 68% na 40% po broju transakcija, a sa 40% na samo 24% po vrednosti. „Nemogućnost korišćenja gotovine u onlajn transakcijama lišava nas ključne opcije plaćanja i smanjuje otpornost sistema, konkurenciju i slobodu izbora građana“, upozorio je Čipolone.

Da li građani žele digitalni evro?

Iako su digitalna plaćanja u porastu, mnogi potrošači i dalje preferiraju keš. Gotovo 30% malih i srednjih preduzeća u evrozoni i dalje traži gotovinu, a u Austriji taj broj prelazi 50%, dok je u Italiji blizu 40%.

Ekonomisti upozoravaju da bi bez javne digitalne valute tržište moglo potpuno da preuzmu privatni i strani sistemi plaćanja. Digitalni evro mogao bi da obezbedi konkurenciju, inovacije, ali i dodatnu sigurnost – funkcionisao bi i offline, što znači da bi bio dostupan i u slučaju nestanka struje ili prekida interneta.

Kako će funkcionisati?

Građani bi digitalnom evru pristupali preko digitalnog novčanika, najverovatnije putem svoje banke ili posebnog javnog servisa. Plaćanja bi bila trenutna, besplatna i dostupna i onlajn i oflajn. Postojaće i ograničenja u iznosu koji može da se drži u digitalnom evru kako bi se sprečilo povlačenje novca iz banaka.

ECB naglašava da neće pratiti lične podatke niti pojedinačne kupovine, čime bi privatnost građana bila zaštićena. Jedan digitalni evro uvek će vredeti kao jedan evro u gotovini.

Kada stiže?

Projekat je još u pripremnoj fazi, koja traje do oktobra 2025. godine. Nakon toga sledi odluka o nastavku, ali i čitav zakonodavni proces. Čak i uz brzo usvajanje propisa, razvoj bi trajao još dve do tri godine. Realno, digitalni evro mogao bi biti uveden između 2027. i 2029. godine.

Da li će ugroziti dolar?

Iako mnogi raspravljaju o potencijalu digitalnih valuta da oslabe američki dolar, ECB ističe da digitalni evro nije geopolitički instrument. „On je namenjen građanima Evrope, kao sredstvo za svakodnevna plaćanja – a ne međunarodnim finansijskim rezervama“, poručio je Čipolone.

Budućnost plaćanja

Svrha digitalnog evra nije da menja globalne finansije, već da građanima obezbedi pristup javnom novcu i u digitalnom svetu, očuva privatnost i osigura stabilnost jedinstvene evropske valute.

„Ako ne obezbedimo digitalni ekvivalent gotovini, njena uloga će biti značajno smanjena – a time i odgovornost centralne banke prema ljudima kojima služimo“, zaključio je Čipolone.

(Telegraf Biznis)