Kako je Dubrovnik radikalnim merama uspeo da pobedi masovni turizam, a da ne izgubi novac

Dubrovnik se poslednjih godina našao na rubu kolapsa pod teretom sopstvene popularnosti. Suočen s odlivom stanovništva i pretnjom UNESKO-a, grad je pokrenuo radikalne mere kako bi masovni turizam stavio pod kontrolu i vratio život unutar zidina.

Svetski mediji pomno prate dubrovačku borbu protiv prekomernog turizma, problema koji je ovaj grad doveo do tačke pucanja. Popularnost podstaknuta serijom "Igra prestola", koja ga je pretvorila u globalno prepoznatljiv "Kraljevski Grudobran" (King's Landing), zajedno s najezdom kruzera i jeftinih letova, stvorila je paradoksalnu situaciju: grad koji živi od turizma počeo je da umire pod njegovim pritiskom. U špicu sezone, odnos posetilaca i stanovnika dosezao je neverovatnih 27 naprema 1, ulice su postajale neprohodne, a autentični duh grada polako je nestajao. Situacija je postala toliko alarmantna da je UNESKO zapretio oduzimanjem statusa zaštićene svetske baštine, što je bio poziv na hitno delovanje, piše BBC.

Teme za vas

Odgovor gradske uprave, na čelu s gradonačelnikom Matom Frankovićem, bio je odlučan i sveobuhvatan. Pod okriljem inicijative "Poštujmo Grad" (Respect the City), Dubrovnik je krenuo u implementaciju niza mera s ciljem uspostavljanja održive ravnoteže između turističke industrije i kvaliteta života lokalnog stanovništva. Filozofija se u potpunosti promenila: fokus se s pukog brojanja noćenja i profita prebacio na kvalitet iskustva, kako za posetioce, tako i za one koji Dubrovnik zovu svojim domom. Grad je odlučio da odbaci model masovnog turizma koji, kako je Franković izjavio, na kraju postaje "igra u kojoj svi gube", te se okrenuo strategiji u kojoj je "manje zapravo više".

Konkretni koraci usmereni su na najveće izvore gužvi. Dnevni broj kruzera koji mogu da pristanu u luku ograničen je na samo dva, uz obavezu da u destinaciji ostanu najmanje osam sati. Time se putnicima omogućuje da bez žurbe istraže grad i njegovu okolinu, a istovremeno se sprečavaju nagli talasi hiljada posetilaca koji bi u samo nekoliko sati zagušili istorijsko jezgro.

Jedna od najznačajnijih najavljenih promena odnosi se na gradske zidine, najposećeniju gradsku atrakciju. Od 2026. godine, ulazak će biti moguć isključivo uz unapred rezervisan termin putem "Dubrovnik pasa", što će omogućiti ravnomerniju raspodelu posetilaca tokom dana i sprečiti stvaranje nepodnošljivih gužvi.

Možda i najvažniji deo strategije odnosi se na borbu protiv "diznifikacije" i demografskog odumiranja Starog grada, piše BBC. Broj stalnih stanovnika unutar zidina pao je sa 5.000 iz 1991. na današnjih jedva 1.500, jer su se porodični domovi masovno pretvarali u apartmane za kratkoročni najam.

Kako bi preokrenuo taj negativni trend, Grad je počeo da otkupljuje nekretnine koje zatim po povoljnim cenama iznajmljuje mladim porodicama. Simboličan, ali izuzetno snažan potez bio je i otvaranje osnovne škole u jednoj od istorijskih palata, čime se deci i životu ponovo dalo središnje mesto u srcu grada. U toku je i revizija broja apartmana, restorana i suvenirnica kako bi se njihov broj uskladio sa održivim kapacitetima.

Kako bi se smanjio pritisak na istorijsko jezgro, grad aktivno radi na disperziji turističke ponude. Projekti poput prenamene stare fabrike TUP u Gružu u moderan kulturni centar sa radionicama, studijima i prostorima za događanja, te festival "Leto u Gružu", imaju za cilj da privuku posetioce u druge, manje poznate delove grada.

Istovremeno, unutar samih zidina preduzimaju se mere za oslobađanje javnog prostora. Broj stolova i stolica ispred ugostiteljskih objekata na Stradunu smanjen je za 30 posto, a broj suvenirnica na javnim površinama redukovan je za čak 80 posto. Uvode se i inovativna rešenja za smanjenje buke, poput obaveze korišćenja audio vodiča za veće turističke grupe te planiranog sistema dostave prtljaga koji bi eliminisao iritantan zvuk točkića kofera na kamenim ulicama.

Dubrovački pristup, iako hvaljen na međunarodnoj sceni kao model održivog upravljanja, nije bez kritičara. Deo lokalnih preduzetnika strahuje od pada prihoda, dok neki stanovnici smatraju da mere nisu dovoljno stroge. Ipak, mnogi, uključujući lokalne vodiče i dugogodišnje stanovnike, već primećuju pozitivne pomake i smanjenje gužvi u odnosu na razdoblje pre nekoliko godina.

Gradonačelnik Franković priznaje da su potrebne teške odluke i strpljenje, ali je uveren da je ovo jedini put prema budućnosti u kojoj će Dubrovnik biti grad srećnih građana i zadovoljnih gostiju. Odbacivanjem logike beskonačnog rasta, Dubrovnik šalje snažnu poruku ostatku sveta: kvalitet života i očuvanje baštine moraju biti ispred kratkoročnog profita.

(Telegraf.rs/vecernji.hr)