Berzanski indeksi rastu u Evropi i Americi: Nafta i pšenica beleže pad cena na svetskim tržištima

Evropski i američki berzanski indeksi su danas uglavnom u porastu, a cena zlata je premašila 3.800 dolara za uncu i dostigla novi rekord, što je posledica slabog dolara i rastućih očekivanja da će američke Federalne rezerve smanjiti kamatne stope do kraja godine, prenosi Rojters.

Tržišta trenutno procenjuju da verovatnoća smanjenja kamata u Sjedinjenim Američkim Državama u oktobru iznosi 90 odsto, dok se šanse za dodatno ublažavanje monetarne politike u decembru procenjuju na oko 65 odsto.

Teme za vas

Indeks Frankfurtske berze DAX je danas u 9.30 sati porastao za 0,25 odsto na 23.790,76 poena, francuski CAC 40 za 0,15 odsto na 7.882,03 poena, britanski FTSE 100 za 0,49 odsto na 9.330,75 poena, dok je moskovski MOEX pao za 0,46 odsto na 2.712,85 poena.

Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones je pred današnje otvaranje berzi porasla za 0,65 odsto na 46.247,29 poena, vrednost indeksa S&P 500 za 0,59 odsto na 6.643,70 poena, a vrednost indeksa Nasdaq za 0,44 odsto na 22.484,07 poena.

Evropski fjučersi gasa za oktobar su se na otvaranju berze TTF prodavali po ceni od 32,420 evra za megavat-sat.

Prema aktuelnim podacima sa berzi, cena sirove nafte je pala na 65,132 dolara, a cena nafte Brent na 69,646 dolar.

Cena zlata je porasla na 3.818,75 dolara za uncu, a cena pšenice pala na 5,1929 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).

Vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Forex iznosi 1,17300 dolara, što je za 0,25 odsto više nego na početku trgovine.

(Telegraf.rs/Tanjug)