Cena zlata već danima obara rekorde: Analitičari prognoziraju što nas čeka do 2030. Rizici su veliki

Cena zlata jutros je dostigla novu rekordnu vrednost od 4.375 dolara po unci, što je posledica nesigurnosti na finansijskim tržištima zbog koje investitori traže sigurnija utočišta za svoj kapital.

Tržište zlata proživljava jedan od najdramatičnijih uspona u modernoj istoriji. Cena je samo tokom ove godine porasla za gotovo 65 odsto, a u oktobru 2025. probila je psihološku i istorijsku granicu, dostigavši više od 4040 evra po unci. Ovaj streloviti rast, koji je tržišnu kapitalizaciju zlata u jednom danu povećao za skoro 285 milijardi evra, nije rezultat špekulativnog balona, već je, kako tvrde analitičari Džej Pi Morgana (J.P. Morgan), duboko ukorenjen u fundamentalnim promenama globalne ekonomije i geopolitike.

Teme za vas

Investitori širom sveta traže sigurno utočište usred rastućih tenzija, nepredvidive američke trgovinske politike pod novom administracijom, očekivanja smanjenja kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi (Fed) i slabljenja dolara — što sve zajedno stvara „savršenu oluju“ koja gura cenu plemenitog metala u neslućene visine.

Jedan od ključnih pokretača ovog strukturalnog bikovskog tržišta jeste nezasita potražnja centralnih banaka. One su, prema projekcijama, na putu da i treću godinu zaredom kupe više od 1000 tona zlata, a samo u 2025. očekuje se neto kupovina od oko 900 tona. Ovaj trend nije slučajan — on odražava ubrzanu strategiju diverzifikacije rezervi i udaljavanja od američkog dolara, čiji je udeo u globalnim rezervama pao ispod 58 odsto. U svetu nepredvidivih geopolitičkih saveza i ekonomske neizvesnosti, zlato se ponovo pokazalo kao vrhunsko sidro stabilnosti. Zemlje poput Kine, Indije, Turske i Poljske predvode ovu tihu revoluciju, sistematski povećavajući svoje zlatne rezerve i time stvarajući čvrst temelj za dalji rast cena, nezavisan od kratkoročnih tržišnih fluktuacija.

Prognoze velikih institucija: „Zlato tek počinje da sija“

Najveće svetske finansijske institucije gotovo jednoglasno predviđaju nastavak rasta. Analitičari Džej Pi Morgana (J.P. Morgan), koji su ranije bili optimistični, sada su još uvereniji u „strukturalni bikovski slučaj za zlato“ i prognoziraju da će prosečna cena do kraja 2025. dostići 3490 evra, sa ciljem od 3800 evra do sredine 2026. godine.

Još su optimističniji u Goldman Saksu (Goldman Sachs), gde su svoju prognozu za kraj 2026. podigli na čak 4655 evra po unci, povlačeći paralele sa zlatnom groznicom iz 1970-ih, kada su fiskalni problemi i politička neizvesnost naterali investitore da potraže sigurnost van tradicionalnog finansijskog sistema. Slično razmišljaju i u ANZ banci, predviđajući vrhunac od oko 4370 evra sredinom 2026. godine, čime se stvara snažan konsenzus da je trenutni uspon tek početak novog, dugoročnog ciklusa.

Privatni investitori i „zlatna renesansa“

Ovaj trend nije rezervisan samo za velike institucionalne igrače. Privatni investitori sve više prepoznaju zlato kao optimalnu zaštitu od jedinstvene kombinacije rizika koji prete tržištima, uključujući stagflaciju, recesiju i devalvaciju valuta.

Ugledni milijarder Rej Dalio (Ray Dalio) savetuje alokaciju do 15 odsto portfelja u zlato, nazivajući ga imovinom koja „izvrsno posluje kada tipični delovi vašeg portfelja padaju“. Čak je i izvršni direktor Džej Pi Morgan Čejsa (JPMorgan Chase), Džejmi Dajmon (Jamie Dimon), izjavio da je ovo jedan od retkih trenutaka kada je „poluracionalno“ posedovati zlato.

S obzirom na to da je tržište zlata relativno malo u poređenju sa tržištima akcija ili obveznica, čak i umeren rast potražnje privatnih investitora može izazvati brze i značajne pomake u ceni, što dodatno pojačava potencijal za rast.

Šta nas čeka do 2030. i dalje?

Dok se prognoze za naredne dve godine kreću u rasponu od 4000 do skoro 5000 evra, dugoročnija predviđanja postaju još smelija, najavljujući potencijalno udvostručenje vrednosti. Analitičari Bank of America nedavno su drastično podigli svoju prognozu, predviđajući da bi zlato moglo dostići 4750 evra po unci do 2026. godine.

Neke analitičke kuće idu i korak dalje, prognozirajući ulazak u potpuno novu cenovnu paradigmu. Na primer, Coin Price Forecast predviđa da bi zlato početkom 2027. moglo vredeti 5430 evra, a do kraja 2031. čak premašiti neverovatnih 9800 evra. Takvi scenariji zasnivaju se na pretpostavci da će uporni inflatorni pritisci, kontinuirano ublažavanje monetarne politike i trajna geopolitička nestabilnost zadržati zlato u centru pažnje kao ključnu zaštitnu imovinu, prenosi Poslovni.hr. 

Postoje li rizici?

Uprkos preovlađujućem optimizmu, važno je biti svestan potencijalnih rizika koji bi mogli zaustaviti ili preokrenuti ovaj bikovski trend. Glavna pretnja dolazi od američkih Federalnih rezervi (Fed).

Ako se pokaže da je inflacija tvrdokornija nego što se očekivalo, a američka ekonomija ostane otpornija, Fed bi mogao zauzeti stroži, „jastrebovski“ stav i odložiti ili ograničiti smanjenje kamatnih stopa. Takav scenario, praćen jačanjem američkog dolara, smanjio bi privlačnost zlata kao nekamatonosne imovine.

U tom medveđem scenariju, neki analitičari upozoravaju da bi cena mogla doživeti značajnu korekciju i pasti prema nivoima od oko 2400 evra po unci. Ipak, trenutni tržišni zamah i duboki strukturni pokretači potražnje sugerišu da je put manjeg otpora i dalje usmeren nagore.

(Telegraf Biznis)