Najveći poslodavac u Srbiji ne zna gde su mu zaposleni! Napokon otkriveno šta se dešava

U Srbiji ne postoje precizni podaci o broju bolovanja u javnom sektoru, iako država zapošljava oko 700.000 ljudi i predstavlja najvećeg poslodavca. Sindikati ocenjuju da se bolovanja češće zloupotrebljavaju u javnim službama, dok u privatnom sektoru zaposleni, zbog straha od otkaza, često dolaze na posao i kada su bolesni. Analitičari ističu da ni vlasti, ni pojedini privrednici nisu zainteresovani za tačne podatke o bolovanjima i njihovim uzrocima, jer bi to moglo otvoriti pitanja o uslovima rada i efikasnosti javnog sektora, piše magazin Biznis i finansije.

Kako bi se sistem modernizovao, od naredne godine firme, a od 2027. i preduzetnici sa zaposlenima, biće povezani sa Ministarstvom zdravlja i RFZO kroz sistem eBolovanje. To će omogućiti digitalno praćenje bolovanja i smanjiti papirnu administraciju. Privrednici ističu da zloupotrebe bolovanja ugrožavaju poslovanje i traže od države da problem reši pre uvođenja eBolovanja.

Teme za vas

Prema anketi Privredne komore Srbije, bolovanja se najčešće koriste u januaru i julu, a najviše pritužbi stiže iz metalske, elektro i tekstilne industrije, biljno-prehrambenog sektora, šumarstva i komunalnih službi. Konkretni podaci o broju bolovanja i razlozima za odsustvo ne postoje.

Od ukupno 2,4 miliona formalno zaposlenih, godišnje na bolovanje odlazi između 110.000 i 150.000 radnika, u proseku 11–13 dana, odnosno ukupno 1,4 do 1,7 miliona dana odsustva. Za bolovanja preko 30 dana, prošle godine RFZO je isplatio 36,96 milijardi dinara.

Eurostat pokazuje da Srbija, sa 5,9% zaposlenih koji koriste bolovanje, spada među zemlje sa najmanjom stopom odsustva, daleko iza zemalja poput Francuske (14,9%) ili Finske (14,8%). Problem dodatno komplikuje to što nema razdvojenih podataka za privatni i javni sektor.

Zoran Ristić iz UGS „Nezavisnost“ naglašava da se u javnom sektoru bolovanja češće koriste čak i kod lakših tegoba, dok privatni sektor strogo kontroliše odsustvo zbog straha od otkaza. Iako postoje komisije za proveru bolovanja, one često ne daju rezultate jer poslodavci ne mogu da kontrolišu sve situacije.

Profesor Goran Radosavljević sa FEFA fakulteta smatra da bi centralizacija i digitalizacija sistema smanjila zloupotrebe, ali bez tačnih podataka ne može se donositi precizna politika. Analitičari upozoravaju da nedostatak podataka ide u korist interesnih grupa koje ne žele da se razotkrije pravo stanje na tržištu rada – posebno u javnom sektoru, gde preterano odsustvovanje zaposlenih može biti tolerisano u zamenu za političku lojalnost.

Ipak, ni svi privrednici ne žele precizne podatke, jer bi to moglo otvoriti pitanje uslova rada u firmama, koji su često glavni razlog bolovanja.

(Telegraf Biznis)