Cena zlata divlja i mnogi se pitaju šta je razlog, američki ekonomista poručuje: "Naredna nedelja je ključna"

Tokom proteklih nekoliko dana cene zlata u svetu privukle su veliku pažnju analitičara. Iako je u petak zabeležen manji pad, nedeljni rast bio je najveći još od 2020. godine. Plemeniti metal pao je na oko 4.260 dolara, nakon što je tokom dana dostigao maksimum od više od 4.380 dolara.

Rast cena izazvao je brojne reakcije među stručnjacima, a situaciju je analizirao i Robin Bruks, viši saradnik u „Brookings“ institutu i bivši glavni ekonomista Instituta za međunarodne finansije.

Teme za vas

– S vremena na vreme, godišnji sastanci MMF-a i Svetske banke mogu imati uticaj na tržišta, naročito kada se diskusija na tim sastancima fokusira na jedno specifično tržišno kretanje. Poslednji put to se dogodilo u oktobru 2023. godine, kada je prinos na desetogodišnje američke obveznice porastao gotovo 5%, što je bio najviši nivo od 2007. godine. Niko nije znao zašto, a svaki sastanak počinjao je pitanjem: "Zašto su obveznice toliko porasle?" Ubrzo nakon toga, prinos je počeo da pada i više se nije vratio na taj nivo - objasnio je Bruks.

Prema njegovim rečima, slična situacija sada se dešava sa cenom zlata.

– Uoči ovonedeljnih sastanaka, cena zlata porasla je gotovo 30%, što je počelo posle govora predsednika Feda Džeroma Pauela u Džekson Holu. Vlada opšta zbunjenost oko toga šta je pokrenulo ovaj rast, pa gotovo svaki sastanak počinje pitanjem: „Zašto je zlato toliko poskupelo?“ Većina ljudi veruje da je reč o balonu. Kada se vrate kući, svi će o tome pričati, i to može dodatno pokrenuti tržište. Naredna nedelja biće presudna – naveo je on.

Bruks ističe da je i pored manjeg pada u petak, cena zlata i dalje izuzetno visoka, i da bi trenutni pad mogao biti samo kratkotrajan.

– Od 22. avgusta videli smo ogroman skok cena zlata. Umesto da se bavimo svakodnevnim promenama, važno je razumeti širu sliku. Postoje tri glavna faktora koja se pominju kao uzrok – rekao je Bruks.

Kao tri glavna pokretača rasta, on navodi:

• Geopolitičku neizvesnost – uključujući carine, rat u Ukrajini i sankcije Rusiji,
• Stanje američke ekonomije – odnosno mogućnost recesije i koliko bi Fed mogao da smanji kamatne stope,
• Globalni dug i fiskalnu neodgovornost mnogih zemalja nakon pandemije.

– Postoji konsenzus da su sankcije Rusiji podstakle centralne banke da deo rezervi preusmere iz dolara u zlato, ali to više nije novi faktor. I globalni dug je važan, ali ne objašnjava zašto je rast toliko ubrzan u poslednje vreme – dodao je Bruks.

Na kraju, on zaključuje da se debata o zlatu svodi na stanje američke ekonomije i buduće poteze Feda.

– Mnogi evropski učesnici sastanaka bili su skeptični prema SAD, ali posle priča o procvatu investicija u veštačku inteligenciju i rastu produktivnosti, verujem da će promeniti mišljenje. To znači da će smanjiti očekivanja o daljem snižavanju kamata, što bi moglo da zaustavi dalji rast cena zlata – ocenjuje Bruks.

Iako je zlato u petak blago palo, njegov nedeljni rast i dalje je rekordan. Stručnjaci upozoravaju da bi eventualna promena politike Feda mogla preokrenuti trenutni trend, ali zasad – zlato ostaje najtraženiji siguran oslonac na svetskim tržištima.

(Telegraf Biznis/Klix)