Razlika od 82.600 dinara: Samo jedan korak do zakona o kolektivnom ugovoru koji će uticati na oko 500.000 Srba
U Nemačkoj (gde živi oko 500.000 Srba) samo polovina radnika radi u kompanijama koje su pokrivene kolektivnim ugovorima. Takvi ugovori ne utiču samo na plate, već i na broj dana godišnjeg odmora, pravo na bonuse, božićnice i druge radničke pogodnosti. Radnici koji rade bez kolektivnog ugovora prosečno zarađuju oko 700 evra manje mesečno.
Na plenarnoj sednici nemačkog Bundestaga održano je prvo čitanje Zakona o kolektivnim ugovorima. Ministrica rada i socijalnih pitanja, Bärbel Bas, objasnila je da zakon ima za cilj da podrži kompanije koje pošteno plaćaju svoje zaposlene i osiguravaju odgovarajuće uslove rada.
Teme za vas
Zakon o semenu donosi strože kontrole i kazne: Poljoprivrednici moraju da ispune nove uslove
"Odgovor će biti bolan": Moskva snažno reagovala na pretnje EU o zapleni ruske imovine
Značaj kolektivnih ugovora
Radnici koji rade puno radno vreme u firmama obuhvaćenim kolektivnim ugovorom u proseku zarađuju oko 4.900 evra bruto mesečno. Oni koji rade u firmama bez ugovora zarađuju oko 4.200 evra – razlika od oko 14 odsto. Kolektivni ugovori takođe omogućavaju dodatne pogodnosti: prošle godine skoro 90 odsto zaposlenih pod ugovorom primilo je božićnicu, a takođe imaju i sigurnost u pogledu godišnjeg odmora i naknada.
Ministrica Bas naglašava da kolektivni ugovori funkcionišu kao amortizer između zaposlenih i poslodavaca. Kompanije obuhvaćene ovim ugovorima često su produktivnije, nude sigurnost planiranja i imaju zadovoljniju radnu snagu, što ih čini atraktivnijim za kvalifikovane radnike.
Javni tenderi i primena zakona
Zakon o kolektivnim ugovorima takođe utiče na javne nabavke. Kompanije koje žele da učestvuju u ugovorima iznad određenog praga moraju ispunjavati uslove rada iz kolektivnog ugovora – ne samo u pogledu plate, već i dodatnih naknada i godišnjeg odmora. Poštovanje pravila može se dokazati jednostavno, na primer predajom platne liste, dok kompanije koje ne poštuju zakon mogu brzo izgubiti pravo na ugovor.
Ministrica je istakla da je cilj zakona ne birokratska kontrola, već efikasna zaštita radnika, uz transparentnost i poštenu konkurenciju. Vlada planira i Nacionalni akcioni plan za promociju kolektivnog pregovaranja kako bi pokrivenost ugovorima bila veća.
– Kolektivni ugovor je uvek bolji od njegovog odsustva – poručila je Bas.
(Telegraf Biznis/Fenix)