Tekstilna industrija na ivici propasti: Zatvoreno 6.000 turskih firmi, otpušteno više od 300.000 radnika

Turska, nekada vodeća sila svetske tekstilne industrije, danas se suočava sa najvećom krizom u poslednje tri decenije. Udeo zemlje na globalnom tržištu tekstila spao je ispod tri odsto, što je njen najniži rezultat u više od 30 godina. Dok izvoz iz Bangladeša i Vijetnama beleži dvocifreni rast, turski izvoz je u prvih šest meseci ove godine pao za 6,9 odsto, nastavljajući trogodišnji trend pada.

Na vrhuncu 2022. godine Turska je izvezla tekstil u vrednosti od 22 milijarde dolara, ali se procenjuje da će ove godine taj iznos pasti na svega 17 milijardi – čak 23 odsto manje. Pad industrije ostavio je teške posledice: oko 310.000 radnika izgubilo je posao, a zatvoreno je oko 6.000 firmi. Prema pisanju lista Economist, stotine preduzeća već su premeštene u Egipat.

Teme za vas

Glavni uzroci leže u ekonomskoj politici zemlje. Vlada je pokušala da obuzda inflaciju, koja se pre tri godine približavala trocifrenim vrednostima, povećanjem kamatnih stopa i održavanjem kursa lire iznad realne vrednosti. Iako je inflacija svedena na 33 odsto, visoki troškovi rada i proizvodnje značajno su smanjili konkurentnost turskog tekstila. Minimalna plata je od 2022. porasla sa 16.000 na 26.000 lira - više od 60 odsto.

- Turska odeća je oduvek bila skuplja, ali i kvalitetnija od kineske ili indijske. Nekada su nas evropski kupci birali iako smo bili 20 odsto skuplji. Danas smo skuplji i do 50 odsto – i to više nije održivo - istakao je Mustafa Gultepe, predsednik Skupštine turskih izvoznika.

Evropski kupci, suočeni s rastom cena, sve češće se okreću Aziji. Kina je već postala glavni snabdevač Evropske unije tekstilom, a njen izvoz u prvih šest meseci ove godine porastao je za 20 odsto, delom i zbog preusmeravanja trgovine usled rasta američkih carina.

Dodatni problem za Tursku predstavlja i manjak radne snage. U prethodnoj deceniji deo tekstilne industrije oslanjao se na migrante, posebno sirijske izbeglice, čiji se broj sada smanjuje jer se deo njih vraća u domovinu.

- Turska radna snaga postaje sve skuplja, a mladi više ne žele fabričke poslove - navodi Muzafer Cevizli iz udruženja veletrgovaca.

Stručnjaci sve češće upozoravaju da Turska mora promeniti pristup – masovna, niskobudžetna proizvodnja više ne donosi rezultate. Umesto da pokušava da bude "Kina Evrope", zemlja bi trebalo da se fokusira na brendiranje, dizajn, kvalitet i brzu isporuku.

Neki turski brendovi već povlače konkretne poteze. Kompanije poput Eroglu i LC Waikiki deo svoje proizvodnje već su preselile u Egipat, a očekuje se da će njihovim stopama uskoro krenuti i drugi.

(Telegraf Biznis)