Imate 10.000, 50.000 ili 150.000 evra? Evo gde možete da uložite u Srbiji, da zaradite sa minimalno rizika

Nestabilna politička i ekonomska situacija otežava odluku gde uložiti novac – bilo da je reč o 10.000, 50.000 ili 150.000 evra.

– Ne postoji jedinstven odgovor na pitanje gde investirati, kaže za Bloomberg Adria Vladan Pavlović, analitičar za rizična ulaganja u kompaniji Ipopema Securities.

Teme za vas

Prema njegovim rečima, izbor zavisi od spremnosti investitora da preuzme rizik, cilja ulaganja i vremenskog okvira u kom želi da ostvari dobit.

– Ove tri kategorije daju okvir i smernicu koji tip imovine je najpovoljniji za ulaganje – objašnjava Pavlović, prenosi Euronews.

Tržište kapitala u Srbiji se budi

Beogradska berza je godinama bila uspavana – ukupna tržišna kapitalizacija akcija u septembru iznosila je oko 4,2 milijarde dinara. Iako se ovo tržište smatra potcenjenim u odnosu na veličinu srpske privrede, poslednjih meseci primećuje se povećana aktivnost. Nekoliko domaćih firmi već je emitovalo obveznice, što se tumači kao znak buđenja tržišta kapitala.

– Vidimo pojačanu aktivnost i očekujem da će se uskoro pojaviti novi finansijski instrumenti i oblici ulaganja koji su potrebni domaćem tržištu – izjavio je za Bloomberg Adria Ilija Protić, portfolio menadžer u Prudence Capitalu.

Kriptovalute - veliki rizik, ali i veliki potencijal

Tržište kriptovaluta ostaje izuzetno nestabilno. Početkom oktobra bitcoin je prvi put prešao granicu od 125.000 dolara, ali je ubrzo pao za gotovo 10 odsto, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp najavio nove carine na kineski uvoz i ograničenja za softverske proizvode.

– Moj glavni savet malim investitorima jeste da ne ulažu samostalno, bez stručne pomoći – poručuje kriptobroker Nenad Nerandžić.

– Tržište je danas mnogo zahtevnije nego ranije, a veliki igrači koriste napredne strategije i višegodišnje iskustvo. Najbolje je potražiti stručan savet ili ulagati u profesionalno vođene kripto-fondove.

Ako imate 10.000 evra

Cilj malih investitora treba da bude očuvanje vrednosti kapitala, kaže Pavlović.

Konzervativnim ulagačima preporučuje štedne depozite, državne obveznice ili investicije na novčanom tržištu, jer nude nizak rizik i stabilan, iako skroman prinos.

Za one koji žele malo veći rizik, predlaže korporativne obveznice ili ulaganje u REIT fondove – investicione fondove koji ulažu u nekretnine.

Kriptobroker Nerandžić, pak, savetuje „konzervativan pristup“:

– Oko 60 odsto u bitcoin, 20 odsto u ethereum i 20 odsto u stablecoin kao rezervu. Cilj nije maksimalan prinos, već stabilna osnova za dugoročno prisustvo.

Ako imate 50.000 evra

Veći kapital omogućava raznovrsniji portfolio. Pavlović preporučuje kombinaciju obveznica, akcija velikih kompanija koje isplaćuju dividende, kao i ETF fondova.

– Oni koji žele srednjoročno povećanje imovine mogu razmisliti o kombinaciji državnih i korporativnih obveznica uz učešće stabilnih akcija – kaže Pavlović.

Ipak, nekretnine i dalje ostaju omiljeni oblik ulaganja u Srbiji, podseća Protić.

– S obzirom na rast cena, 50.000 evra teško može da bude dovoljno za kupovinu nekretnine, a kamoli za neki komercijalni projekat. Zato su REIT fondovi dobra alternativa – objašnjava on.

Za one koji žele da deo kapitala ulože u kriptovalute, Protić savetuje pažljivo odmeren odnos rizika i stabilnosti.

Nerandžić predlaže:

– 50 odsto u bitcoin i ethereum, 25 odsto u pažljivo odabrane altcoine i 25 odsto u stablecoin, kao rezervu za prilike na tržištu.

Ako imate 150.000 evra

Veći iznos otvara mogućnost strateškog ulaganja. Pavlović smatra da se sa tom sumom već može direktno kupiti nekretnina, posebno van Beograda.

– Deo kapitala može se uložiti u nekretninu, a ostatak u obveznice ili akcije – navodi on.

Za one koji žele bržu zaradu, preporučuje tehnološke akcije i ulaganja u sektor veštačke inteligencije, uz upozorenje da je rizik izuzetno visok.

Nerandžić savetuje da se kod ulaganja većih iznosa u kriptovalute napravi strukturisan portfelj:

– 40 odsto u bitcoin, 20 odsto u ethereum, 20 odsto u dugoročne altcoine i 20 odsto u stablecoin ili kripto-instrumente sa fiksnim prinosom.

Zlato i srebro – „čuvari vrednosti“, ali ne i brze zarade

Sve više ljudi sa manje iskustva ulaže u zlato i srebro, ali stručnjaci upozoravaju da ni ta ulaganja nisu bez rizika.

– Zlato jeste čuvar vrednosti, ali samo na veoma duge staze. Potrebno je strpljenje i svest da se ulaganje možda neće isplatiti tokom života, već tek budućim generacijama – objašnjava Protić.

Prema njegovim rečima, plemeniti metali ne bi trebalo da čine više od 5 odsto ukupnog portfolija, jer im je prinos stabilan, ali dugoročan.

(Telegraf Biznis)