Plate visoke, posao je ekstremno stresan: Hrvatska u masovnoj potražnji za OVIM radnicima

U hrvatskim aerodromima broj sletanja i poletanja aviona stalno raste, a samim tim i broj putnika. Za bezbedan protok vazdušnog saobraćaja brinu kontrolori letenja. Iako imaju visoke plate, malo ko je spreman da preuzme posao koji nosi ogromnu odgovornost i visok nivo stresa.

– Smene su nam po osam sati, dva sata radimo na sektoru, nakon toga jedan sat odmaramo i tako u principu dođe do toga da radimo šest sati u komadu, a dva sata smo slobodni – objašnjava Igor Bjelan za HRT.

Teme za vas

Svaki put kada se ukrcate u avion, vaša sigurnost u vazduhu i na aerodromima zavisi upravo od kontrolora letenja.

– U Hrvatskoj je oko 300 kontrolora. Nije to mnogo, trebalo bi da ih bude znatno više, ali nadamo se da će se situacija s vremenom popraviti. Tada ćemo imati više vremena za odmor i biti manje pod stresom – dodaje Krešimir Rakoci.

Potražnja za kontrolorima stalno raste

Broj kontrolora je mali u odnosu na rastući zračni saobraćaj, posebno tokom leta.

– Prošle godine imali smo 14 odsto više saobraćaja nego prethodne, a ove godine osam odsto više nego prošle, uz 75 odsto manje kašnjenja. U jednoj smeni zna biti i više od 30 kontrolora, a još toliko pomažuće posade, tako da je gužva značajna – kaže Željko Oreški iz Hrvatske udruge kontrolora letenja.

Ervin Mrkić-Pestić, umirovljeni kontrolor i instruktor letenja, dodaje:

– Ja sam 1988. radio u Zagrebu, tada je bilo 1.300 aviona tokom leta i pucali smo po svim šavovima. Danas je saobraćaj možda tri puta veći, ali tehnologija u kontrolorima i avionima mnogo je napredovala. Bez toga, ovaj promet ne bi bio moguć.

Visoke plate, ali i veliki zahtevi

Posao kontrolora letenja nosi beneficirani radni staž i dobre plate, ali i velike obaveze.

– Treba biti spreman da je ovo 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Nema ni petka ni praznika. A što se plata tiče, ima i drugih zanimanja gde, ako se poklope okolnosti, možete zaraditi i više – ističe Željko Oreški.

Bez kontrolora letenja zračni saobraćaj ne bi mogao funkcionisati. Samo u prvih osam meseci ove godine zabeleženo je oko 104.000 sletanja i poletanja, a prevezeno je više od 10 miliona putnika.

(Telegraf Biznis/Poslovni)