Tramp i Si Đinping smanjili trgovinske tenzije: Može li Srbija profitirati od talasa globalne stabilnosti?

Dogovor između Donalda Trampa i Si Đinpinga o smanjenju carina na kineski uvoz sa 57 na 47 odsto predstavlja važan zaokret u globalnoj trgovinskoj politici i signal da dve najveće svetske ekonomije pokušavaju da spuste tenzije koje su godinama uzdrmavale tržišta. Iako je reč o bilateralnom sporazumu, njegovi efekti mogli bi se osetiti širom sveta — pa i u srpskoj privredi, koja je duboko integrisana u globalne tokove kapitala, robe i energenata.

Teme za vas

Stabilizacija globalnog tržišta i smanjenje inflatornih pritisaka

Trgovinski rat između SAD-a i Kine poslednjih godina doveo je do skoka cena sirovina, povećanja troškova transporta i rastuće neizvesnosti na tržištima. Srbija, kao mala otvorena ekonomija koja više od 60% BDP-a ostvaruje kroz spoljnu trgovinu, direktno je trpela posledice globalnih poremećaja. Smanjenje carina znači da će se trgovinski tokovi između Vašingtona i Pekinga ponovo normalizovati, što može dovesti do snižavanja cena sirovina, energenata i poluproizvoda.

Za domaće privrednike to znači manje troškove uvoza, stabilniji devizni kurs, ali i veću predvidljivost tržišta, što je ključno za planiranje investicija. Stručnjaci smatraju da bi ova stabilnost mogla doprineti i usporavanju inflacije, posebno u segmentu industrijskih i poljoprivrednih ulaznih troškova, koji su prethodnih godina bili pod snažnim pritiskom.

Uticaj na poljoprivredu i prehrambenu industriju

Jedan od ključnih delova dogovora odnosi se na to da Kina nastavi da kupuje soju iz SAD-a, što smanjuje rizik od globalnog deficita ove sirovine. Iako bi to moglo privremeno umanjiti izvoznu konkurentnost evropskih i srpskih proizvođača, u dužem roku bi stabilizovalo tržište i sprečilo nagle skokove cena stočne hrane i biljnih ulja.

Za Srbiju, koja teži da ojača izvoz poljoprivrednih proizvoda na azijska tržišta, stabilne i predvidljive cene znače veću sigurnost za investitore i proizvođače, ali i mogućnost sklapanja dugoročnih ugovora sa partnerima iz Kine i zemalja ASEAN-a. Pored toga, smirivanje američko-kineskih odnosa može posredno olakšati plasman srpskih poljoprivrednih proizvoda kroz evropske trgovinske lance koji su orijentisani na Aziju.

Retki metali i industrijska transformacija

Dogovor između Trampa i Si Đinpinga ima i tehnološko-strateški aspekt — odnosi se na nastavak kineskog izvoza retkih metala, ključnih za proizvodnju baterija, mikroprocesora i vojnih sistema. Ova odluka može imati pozitivan odjek u srpskom rudarskom i tehnološkom sektoru, jer sprečava poremećaje u lancima snabdevanja i rast globalnih cena.

Nove mogućnosti za strane investicije

Svako smanjenje globalnih tenzija reflektuje se i kroz rast poverenja investitora. Srbija, koja je poslednjih godina uspela da privuče i kineske i američke kompanije, sada ima priliku da dodatno ojača svoju poziciju kao most između Istoka i Zapada. U mirnijem globalnom okruženju, strane kompanije su spremnije da ulažu u zemlje koje nude stabilnost, povoljne poreske uslove i pristup tržištima EU.

Posebno bi mogli profitirati automobilski sektor, IT industrija, logistika i energetika, gde Srbija već gradi snažnu infrastrukturu i ima podršku Evropske unije kroz Zeleni plan za Zapadni Balkan.

Mirniji svet, sigurnija Srbija

Dogovor Trampa i Si Đinpinga ne znači kraj geopolitičkih nadmetanja, ali predstavlja važan korak ka stabilnijem i predvidljivijem globalnom ekonomskom ambijentu. Za Srbiju, to znači manje rizika, više investicija i bolje uslove za rast.

Ako Beograd iskoristi ovaj trenutak da ubrza modernizaciju energetskog sektora, digitalizaciju i zelenu tranziciju, Srbija bi, smatraju stručnjaci, mogla postati regionalni ekonomski centar koji profitira na talasu globalnog smirivanja - i potvrdi da pametna politika može pretvoriti tuđe pregovore u sopstvenu prednost.

(Telegraf Biznis)