Smrznućete se kada čujete koliko Mirko iz Vrbovca plaća grejanje: "Niste svesni koliko košta metar"

Sezona seče i nabavke ogrevnog drveta već je u punom jeku, a mnogi domaćini koji su zakasnili sa letnjim pripremama sada pokušavaju da osiguraju drva po što pristupačnijoj ceni. Kako troškovi grejanja rastu, pitanje „koliko će nas drva ove godine koštati“ postaje sve ozbiljnije. Ljudi pregledaju oglase, kontaktiraju lokalne dobavljače i pokušavaju da nabave zalihe pre nego što cene dodatno porastu ili drva nestanu.

Prema podacima iz oglasa i drvne industrije, cena metra drva za ogrev u široj okolini Zagreba kreće se između 55 i 65 evra za bukvu ili grab. U nekim delovima Hrvatske cene su niže, ali rast troškova rada, transporta i materijala utiče na porast cena. To znači da domaćini moraju pažljivo planirati kupovinu i birati najbolju kombinaciju cene i kvaliteta da bi grejanje bilo održivo kroz celu sezonu.

Teme za vas

Javno preduzeće Hrvatske šume nedavno je saopštilo da će cene drvne građe porasti od minimalnih 4 % do maksimalnih 12 % za određene kategorije, ali drvo za ogrev za građane i dalje ostaje sa popustom od 20 %. Ova mera socijalne zaštite olakšava one koji se greju isključivo na drvo, ali situacija i dalje može biti teška za domaćinstva sa ograničenim budžetom ili veća domaćinstva.

Vrsta drveta je važna

Vrsta drveta direktno utiče na cenu i efikasnost grejanja. Tvrdo drvo poput bukve ili hrasta je skuplje, ali gori duže, manje dimi i stvara manje pepela. Kvalitet drveta, sušenje, veličina cepanica i transport utiču na stvarne troškove. Neosušeno drvo troši se više i stvara više pepela, što smanjuje vrednost. Oni koji kupuju sveže drvo moraju ga čuvati na suvom i provetrenom mestu.

Rast cena energenata i materijala pritiska drvnu industriju, a taj pritisak prelazi na krajnje korisnike. Hrvatske šume ističu da su cene drvnih sortimenata među najnižima u regionu, ali porast troškova rada i energenata zahteva prilagođavanje. Za domaćinstva ovo nije samo pitanje „koliko ću platiti“, već i „da li moj budžet može podneti troškove“ – posebno ako se greju drvetom kao glavnim energentom ili imaju velike kuće.

Logistika je ključ

Pravilno planiranje skladištenja, sušenja i dostave drva je jednako važno. Oni koji nemaju prostor često naručuju manje količine tokom zime, što povećava ukupne troškove.

Mirko iz Vrbovca, koji decenijama koristi drva za grejanje, opisuje troškove:

- Mene košta 75 evra (oko 8.775 dinara) piljena, a za nepiljene cepanice 70 evra (oko 8.190 dinara). Razmišljamo o alternativi, sada mi je žao što nisam ugradio peć na pelete, ali to uvek mogu spojiti na dimnjak. Peleti štede vreme i praktičniji su: vreća može koštati oko 3 evra (oko 351 dinar), što je na kraju isplativije od stalnog slaganja i cepanja drveta.

Ipak, za ovu sezonu Mirko planira ostati na drvetu:

– Još smo na drva, nadamo se da ćemo izdržati i da meteorolozi preuveličavaju kada najavljuju polarnu zimu.

Pravilno planiranje količine je ključno – jedan metar drva možda neće biti dovoljan za kuće sa slabom izolacijom ili starim pećima. Praćenje lokalnih oglasa i direktna kupovina iz privatnih šuma može pružiti bolji odnos cene i kvaliteta. Dobro organizovani domaćini mogu osigurati dovoljno drva po optimalnoj ceni, štedeći novac i vreme.

(Telegraf Biznis/Dnevno)