Oglasio se poznati ekonomista u vezi sa NIS-om: Ova opcija je spas Srbije, ali pitanje je da li je izvodljivo

Ekonomista Veljko Mijušković izjavio je danas da bi za Srbiju najpovoljnije bilo da sama otkupi deo udela Naftne industrije Srbije (NIS), ali da je pitanje da li je to u ovom trenutku izvodljivo.

''To bi svakako bilo najbolje, jer smo više puta komentarisali da je bilo loše što je strateški resurs zemlje prepušten drugoj strani. Da li je to sada moguće, to je pitanje. Ako bi ovo bila prva instanca, možda bi u kasnijoj fazi deo mogao ponovo da se vrati pod okrilje Srbije'', rekao je Mijušković za Tanjug.

Teme za vas

On je istakao da bi kupovina dela NIS-a bila najbolja opcija da bi Srbija izbegla situacije u vezi sa sankcijama u narednom periodu.

''Možda će u nekoj kasnijoj instanci doći do toga da se deo ponovo otkupi i vrati pod okrilje Srbije. Što bi i bilo najbolje, znači da mi imamo konačno taj bar kontrolni paket, ako ne i više, u našim rukama i da jednostavno više ne dolazimo u ovakvu situaciju'', dodao je on.

Kako je naveo, Mađarska je dobra opcija za kupovinu udela NIS jer je prihvatljiva i za američku i za rusku stranu.

''Videli smo dogovor koji je postignut između Orbana i Trumpa, to je jedna stvar. Drugo, Orban je tradicionalno u dobrim prijateljskim odnosima sa Ruskom Federacijom, te ja verujem da je on neki presek ovih interesa, Orban odnosno Mađarska i njihova kompanija, koja može da zadovolji trenutne interese američke strane, a da je prihvatljiva Rusima'', naveo je on.

Dodao je i da su Mađarska i Srbija prijateljske zemlje i da tome doprinosi i dobar odnos predsednika Mađarske Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ekonomista Mihajlo Rabrenović izjavio je da se aktuelni proces u vezi sa vlasničkom strukturom NIS-a može posmatrati kao deo šireg cilja američkih sankcija, čiji je osnovni motiv, kako navodi, da se ruski uticaj u kompaniji u potpunosti ukloni.

On je ocenio da prodaja paketa od 11,3 odsto ruskog udela ne bi bila dovoljna da se taj cilj ostvari.

''Čini mi se da 11,3 odsto ne bi bilo dovoljno da se postigne taj cilj, zato što bi zbog nekih možda bliskih odnosa uvek postojala mogućnost dogovora i nastavka ruskog uticaja'', rekao je Rabrenović za Tanjug.

Podsetio je da Srbija trenutno ima oko 29 odsto udela u NIS-u, dok mali akcionari poseduju oko 14 procenata.

''Dakle, sa tim procentom koji bi bio oko 42-43 odsto, ako bi to ostalo Rusima, ne bi se postigao cilj da se oni oslobode uticaja i kontrole'', rekao je Rabrenović.

(Telegraf.rs/Tanjug)