Srbija ima tri opcije za NIS: Poznati ekonomista za Telegraf objašnjava zašto je jedna posebno pogubna

Sa rokom do februara da se reši pitanje ruskog većinskog vlasništva NIS-a, Srbija se nalazi u centru geopolitičke slagalice čije rešenje ne zavisi samo od nje. Kako u razgovoru za Telegraf Biznis objašnjava poznati ekonomista prof. dr Ljubodrag Savić, pred državom su tri moguća scenarija - od kojih su dva prihvatljiva, a treći bi bio katastrofalan po međunarodni ugled zemlje.

Situacija je, kako kaže, sada definisana i jasnija nego pre, ali ne i manje neizvesna.

Teme za vas

Kako navodi, prva opcija jeste da ruski partneri prodaju većinski deo vlasništva u kompaniji NIS. Oni imaju slobodu da izaberu kome će u svetu prodati svoj udeo u kompaniji.  Međutim, Vašington mora da prihvati novog vlasnika, odnosno to mora da bude neko ko će odgovarati tamošnjim vlastima.

- Amerikanci moraju da "odobre" novog vlasnika kako bi bili sigurni da to nije neko ko je u suštini blizak Rusima, pa da se vlasništvo kasnije samo formalno vrati. Očekuje se partner ili sa Zapada, ili iz Kine i arapskog sveta - neko ko nije u direktnoj komunikaciji sa Moskvom - objašnjava dr Savić.

Druga opcija je, prema mišljenju dr Savića, i najbolja opcija a to je da država Srbija otkupi NIS.

- Nezavisno od svih okolnosti, to je najbolja opcija za Srbiju. Time bismo povratili strateški resurs i obezbedili takozvanu energetsku nezavisnost - ocenjuje naš sagovornik, ali i upozorava na ogromne izazove.

Glavno pitanje je, kako kaže, cena. Koliko će ruski partneri tražiti za svoj udeo u kompaniji i da li Srbija to može da plati? Taj novac nije predviđen u budžetu.

- To nije mali novac i treba ga obezbediti, bilo zaduživanjem ili iz deviznih rezervi. Onda to znači da ne možemo očekivati ovolika povećanja plata i penzija, investicije i subvencije. Kao kada čovek proda porodičnu ušteđevinu, moraće u narednom periodu da povede računa kako troši. Ipak, ja sa obe ruke glasam za ovu opciju, odnosno dajem podršku državi Srbiji da kupi NIS, jer bismo time obezbedili takozvanu energetsku nezavisnost. Ovako smo taoci odnosa u svetu. To je još jedan razlog za ovu opciju u kojoj bi Srbija postala većinski odnosno apsolutni vlasnik Naftne industrije Srbije - kaže dr Savić.

Treća opcija je, kako kaže, ponjemu i najgora varijanta za Srbiju, najmanje prihvatljiva.

- Ova opcija podrazumeva da država preuzme NIS kroz takozvano neprijateljsko preuzimanje, odnosno, nacionalizaciju. To je situacija koja bi bila najgora za Srbiju. Ne samo vezano za poremećenje odnosa prema ruskom partneru, ne samo prema njima, nego i prema drugim stranim investitorima, jer svako će čitati između redova. Ako ste mogli jednoj prijateljskoj zemlji, jednoj kompaniji koja vas snabdeva gasom i naftom da uradite to što ste uradili, da nacionalizujete kompaniju, pa kakve su onda šanse naših kompanija? - navodi dr Savić.

Dodaje da ono što je kod njega rađa određeni optimizam jeste da Srbija ima opciju koja isključuje nacionalizaciju i koja je u našim rukama, a to je opcija dva.

- Veoma je važno da pored ekonomskog, ostvarimo i ovaj drugi cilj, koji ništa nije manje značajan od ekonomskog, a to je da vodimo računa da ne poremetimo viševekove dobre odnose sa Rusijom ili da to ne bude na uštrb tih dobrih odnosa Ruske Federacije i Srbije - dodaje.

Ističe da čak i ako Srbija postane vlasnik NIS-a, ostaje zavisnost od Janaf naftovoda. Iako Hrvatska ima jasan ekonomski interes od 50-60 miliona evra godišnje da on radi, politički rizik ucenjivanja i dalje postoji. Dugoročno rešenje je izgradnja naftovoda ka Mađarskoj, ali to je projekat za budućnost.

Dodatni pritisak je i gasni aranžman sa Rusijom, koji je sa dugoročnog sveden na tromesečni, što je svojevrsni "žuti karton" i pokazatelj koliko sve zavisi od odnosa velikih sila.

Kako kaže, misli da je najgora situacija za jednu malu zemlju kao što je Srbija kad se nađe u procepu sukoba velikih zemalja.

- To je geopolitička priča koja ne zavisi od nas. Mi smo, da kažemo, taoci te priče - zaključuje dr Savić.

(Telegraf Biznis)