Crna Gora planira budžet od 3,77 milijardi evra za 2026: Stroža štednja i manje prostora za nove troškove

Vlada Crne Gore usvojila je Predlog budžeta za 2026. godinu u iznosu od 3,77 milijardi evra, što je primetan pad u odnosu na ovogodišnji plan od 4,02 milijarde. Ovo smanjenje ukazuje da država ulazi u fazu opreznije i znatno kontrolisanije potrošnje, u kojoj će prioriteti biti strože birani, a prostor za širenje javnih izdataka sužen.

Novi budžet već na početku nosi jasnu poruku štednje – od svakog resora očekuje se više finansijske discipline i manje oslanjanja na optimistične projekcije i improvizovana rešenja.

Teme za vas

Prema Predlogu zakona o budžetu, tekući rashodi iznose 1,60 milijardi evra, dok su rezerve projektovane na 39,86 miliona. Državni fondovi raspolažu finansijskim planom od 1,404 milijarde, kapitalni budžet predviđen je na nivou od 300 miliona evra, dok stavka „transakcije i finansiranja“ iznosi 430 miliona. Takva struktura pokazuje da će značajan deo finansijskog okvira zavisiti od načina na koji će se planirati otplata postojećih obaveza i obezbeđivati novi izvori finansiranja.

Smanjenje budžeta otvara prostor za brojne promene – od preustrojavanja potrošnje do postavljanja strožih pravila u upravljanju javnim novcem. Pad sa 4,02 na 3,77 milijardi evra nije samo statistička razlika; on nagoveštava da će određeni programi morati da se redefinišu, a pojedini projekti uspore ili odlože. Resori koji su prethodnih godina raspolagali rastućim budžetima moraće da se prilagode novoj realnosti. Kapitalni budžet od 300 miliona znači da će infrastrukturni projekti biti birani pažljivije, prema prioritetima i stvarnim mogućnostima javnih finansija.

Plan za 2026. godinu otkriva i da će država računati na umereniji rast prihoda i preciznije planiranje. Izvorni prihodi od 3,074 milijarde evra nisu dovoljni da pokriju sve potrebe, pa je deficit projektovan na 278 miliona. Uz to, predviđena je otplata duga od 383,59 miliona evra, što nameće obavezu pažljivog balansiranja između servisiranja dugova i očuvanja funkcionalnosti sistema. Ovakav okvir ostavlja malo prostora za nove inicijative, a fokus premešta na finansiranje osnovnih obaveza – zarada, penzija, zdravstva, prosvete i socijalnih davanja.

Ovakva budžetska politika ukazuje da država ulazi u period „hladnijeg“ upravljanja javnim finansijama, gde prioritet postaje održivost, a ne politički atraktivni projekti. Planirano zaduživanje za 2026. dodatno naglašava da će očuvanje likvidnosti i stabilnosti finansijskog sistema biti među najvećim izazovima. Svaki izdatak biće pod većim nadzorom, a rezultati budžetske discipline biće ključni za očuvanje makroekonomske stabilnosti, prenosi podgorički Dan.

Detaljno predstavljanje Predloga zakona o budžetu zakazano je za sredu, 19. novembar, u zgradi Vlade. Očekuje se da će nakon toga uslediti prve reakcije stručne javnosti i političkih aktera na dokument koji najavljuje značajan zaokret u odnosu na dosadašnju praksu.

(Telegraf.rs/Tanjug)