Drastičan pad prihoda i dobiti ruskog naftnog giganta!

Ruski naftni div „Rosnjeft“ saopštio je da mu se prihod smanjio u periodu od januara do septembra, uz znatno niže cene nafte na svetskim tržištima i jači rublј.

U periodu od januara do septembra 2025. ukupni prihod „Rosnjefta“ iznosio je 6,29 biliona rubalјa (81 milijardu dolara) i bio je niži za 17,8 odsto nego u istom periodu prošle godine, pokazuje poslovni izveštaj objavljen u petak.

Teme za vas

Snižene ključne kamatne stope

Oštar pad rezultat je nižih cena nafte i snažne domaće valute, navodi uprava. U prvoj polovini godine prihod „Rosnjefta“ smanjen je za 17,6 odsto. Dobit pre kamata, oporezivanja, amortizacije i deprecijacije (EBITDA) iznosila je u prvih devet meseci ove godine 1,64 biliona rubalјa (21 milijardu dolara) i bila je za 29 odsto manja nego u istom periodu lane.

Neto dobit „Rosnjefta“, prema Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS), iznosila je 277 milijardi rubalјa (3,5 milijardi dolara) i smanjena je za 70,1 odsto. Uz niže cene nafte i snažnu rublјu, teret rezultatima bile su i visoke ključne kamatne stope, napominju iz „Rosnjefta“.

Ruska centralna banka snizila je početkom juna ključne kamatne stope prvi put u više od dve i po godine – sa 21 na 20 odsto – ističući usporavanje inflacije i približavanje privrede „uravnoteženom rastu“. Do početka septembra snizili su ih za još tri procentna poena i za još pola procentnog poena krajem oktobra, na 16,5 odsto.

Sečin: Pogoršali se makroekonomski uslovi

„Period od januara do septembra obeležilo je pogoršanje makroekonomskih uslova, uključujući niže cene nafte zbog obilnije ponude“, objašnjava čelnik „Rosnjefta“ Igor Sečin, podsećajući da su „međunarodne agencije za energiju ponovo podigle prognozu viška na tržištu u četvrtom tromesečju ove godine i u prvoj polovini 2026“, prenosi Index.hr.

„Prognoze su snižene uprkos sporijem tempu snabdevanja iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK)“, naglašava Sečin. Dodao je da su rezultati bili slabiji i zbog poreza i većih troškova „antiterorističkih bezbednosnih mera“.

Kapitalna potrošnja kompanije porasla je u periodu od januara do septembra za 6,3 odsto, na 1,12 biliona rubalјa (14,4 milijarde dolara), zbog planirane realizacije investicionog programa, pre svega u sektoru istraživanja i proizvodnje nafte.

Neto dug bio je na kraju septembra više nego dvostruko veći od EBITDA-e, ali je i dalje daleko ispod praga određenog kreditnim ugovorima. Slobodan novčani tok iznosio je 591 milijardu rubalјa (7,6 milijardi dolara), navodi se u poslovnom izveštaju.

Problemi i za neke druge velike proizvođače

Pad cena „crnog zlata“ na svetskim tržištima opterećuje i druge velike proizvođače. Tako je u trećem tromesečju prihod saudijske državne naftne kompanije „Saudi Aramko“ pao za 10 odsto na godišnjem nivou, a u prethodna tri meseca za 13,5 odsto.

Norveški „EkvinoR“ (Equinor) beležio je u trećem tromesečju skroman rast ukupnih prihoda, za dva odsto, ali je period ipak završio neto gubitkom, uz prosečnu realizovanu cenu nafte od 64,9 dolara po barelu, nižu za 12 odsto nego u istom tromesečju 2024. godine.

„Rosnjeft“ je, pak, od kraja oktobra pod američkim sankcijama i odlučio je da smanji udeo u cevovodu koji doprema naftu sa polja u iračkom Kurdistanu do turske luke Džejhan ispod 50 odsto kako bi izbegao posledice sankcija, prema navodima neimenovanog zvaničnika Regionalne vlade Kurdistana (KRG) za Rojters.

Ruska kompanija kupila je 60-postotni udeo u „Kurdistan Pajplajn Kompaniji“ (KPC) 2017. godine. „Rosnjeft“ je prodao 11-postotni udeo u KPC-u investicionoj kompaniji „DEKS Kapital“ (DEX Capital) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, navela su za Rojters dva izvora upoznata sa detaljima transakcije.

(Telegraf Biznis)