Ukrajina će BANKROTIRATI!

Ukrajina se približava teškoj fiskalnoj krizi ukoliko se u narednim mesecima ne obezbedi masovno spoljašnje finansiranje. Ovo upozorenje, koje je istakao Asošijeted pres (Associated Press), izvršilo je vanredni pritisak na lidere EU uoči odlučujućeg samita. Procena se zasniva na projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koje pokrivaju finansijske potrebe Ukrajine za period 2026–2027.

Evropski lideri sada raspravljaju o neviđenim merama kako bi se sprečila državna insolventnost, a istovremeno održali ratni napori Ukrajine.

Teme za vas

Prema procenama MMF-a, koje je 17. decembra 2025. godine citirao Asošijeted pres, Ukrajini će biti potrebno oko 137 milijardi evra spoljašnjeg finansiranja tokom 2026. i 2027. godine zajedno.

Ta sredstva su neophodna za pokrivanje budžetskih deficita, vojnih izdataka i osnovne ekonomske stabilizacije dok rat traje.

Bez čvrstih međunarodnih obaveza do proleća 2026. godine, zvaničnici upozoravaju da bi se Ukrajina mogla suočiti s nemogućnošću isplate vojnika, državnih službenika i penzija, kao i sa nemogućnošću održavanja osnovnih državnih usluga.

Upravo je taj rizik, a ne neposredno neizvršavanje obaveza, naveo Asošijeted pres da Ukrajinu opiše kao „na ivici bankrota“.

Ukrajinska ekonomija je izbegla potpuni kolaps nakon ruske invazije, beležeći umeren rast BDP-a od oko 3–5 odsto u periodu 2023–2024.

Međutim, ta otpornost prikriva duboku zavisnost od strane pomoći. Domaći prihodi uglavnom pokrivaju troškove odbrane, dok se civilna potrošnja gotovo u potpunosti oslanja na spoljašnju podršku.

Za 2025. godinu, budžetski deficit Ukrajine procenjuje se na oko 19–20 odsto BDP-a. Obezbeđeno je približno 38–39 milijardi dolara stranog finansiranja, uključujući podršku EU kroz Instrument za Ukrajinu i prihode od dobiti ostvarene od zamrznute ruske imovine.

Izazovi se dodatno pojačavaju u periodu 2026–2027, kada odbrambena potrošnja ostaje visoka, a troškovi obnove rastu.

Zvaničnici EU očekuju da će Unija preuzeti oko dve trećine finansijskog jaza od 137 milijardi evra, odnosno približno 90 milijardi evra, dok bi ostatak potencijalno došao od Sjedinjenih Američkih Država, MMF-a i drugih partnera G7.

Takva očekivanja stavljaju direktan teret na Brisel u trenutku rastućih političkih tenzija unutar EU.

Opcije o kojima se raspravlja na samitu EU 18. i 19. decembra uključuju takozvani „zajam za reparacije“, obezbeđen imobilisanom imovinom ruske centralne banke.

Između 210 i 300 milijardi evra te imovine zamrznuto je u Evropi, uglavnom u Eurokliru (Euroclear) u Belgiji. Alternativni predlozi uključuju zajedničko zaduživanje EU radi prikupljanja sredstava na tržištima kapitala.

Uprkos obećanjima da će se finansiranje obezbediti „svim potrebnim sredstvima“, lideri EU suočavaju se s pravnim preprekama i političkim otporom.

Pojedine države članice izražavaju zabrinutost zbog rizika od odmazde i pravnog presedana korišćenja ruske imovine, dok druge upozoravaju na fiskalnu izloženost i zahteve za jednoglasnošću.

Izveštaj Asošijeted presa navodi da bankrot nije neizbežan ukoliko se međunarodne obaveze održe.

Međutim, razmere potrebnih sredstava, u kombinaciji s dugotrajnim ratom, naglašavaju da je finansijski opstanak Ukrajine postao neraskidivo vezan za političke odluke na najvišem nivou u Briselu, Vašingtonu i drugim partnerskim prestonicama.

(Telegraf Biznis)