Dobili ste manju platu posle odmora? Advokat za Telegraf objašnjava kako se obračunava zarada

Mnogi zaposleni u Srbiji se neprijatno iznenade kada prime platnu listu nakon povratka sa godišnjeg odmora. Iako očekuju isti iznos kao i prethodnih meseci, cifra na računu neretko bude niža. Da li je poslodavac pogrešio ili je reč o zakonskoj matematici koju većina ne razume?

O tome kako se zapravo obračunava naknada zarade tokom odsustva i šta sve ulazi u taj prosek, za Telegraf Biznis objašnjava Sonja Pekić iz Advokatske kancelarije Pekić.

Teme za vas

Zašto dolazi do razlike u isplati?

Pekić objašnjava da ključ leži u načinu na koji se formira prosek.

- Dešava se da radnici u nekim slučajevima dobiju manju platu nakon godišnjeg odmora nego što dobiju u slučaju da su radili. To je zbog toga što se za obračun naknade zarade tokom korišćenja godišnje odmora uzima prosek bruto zarada u prethodnih 12 meseci rada, koji služi kao osnov za obračun naknade zarade. To može varirati i zavisi od toga da li se zarada računa po satu ili mesečno. Npr. situacija ako je u tih prethodnih 12 meseci kojih se računa "ušlo" da se računaju meseci koji su imali više neradnih dana/vikenda, pa će onda i prosek zarade biti nešto manji. Ova odstupanja po pravilu nisu velika, ali se zbog obračuna može desiti da naknada zarade bude u proseku nešto niža od standardne zarade - kaže Pekić.

Kako glasi formula za obračun?

Zakon je po ovom pitanju jasan, ali praksa često zbunjuje zaposlene. Advokat Pekić ističe da Zakon o radu, Član 114, stav 1 kaže da "zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa."

- Znači, računa se prosek sabiranjem zarada koje je zaposleni primio u periodu od 12 meseci pre dana korišćenja godišnjeg odmora, a taj broj se onda deli sa 12 i dobije se iznos naknade zarade. (12 prethodnih bruto zarada / 12 = naknada zarade). Na ovaj iznos se takođe plaćaju porez i doprinosi za socijalno osiguranje. E sada, ovo je naknada za celu zaradu, odnosno u slučaju da je odsutan za ceo mesec rada (20 radnih dana). U slučaju da je koristio npr. 10 dana godišnjeg, on će imati pravo na 1/2 od gore obračunate naknade cele zarade. To znači da se naknada zarade uvek proporcionalno određuje spram dana korišćenja godišnjeg, dok se ostatak računa u skladu sa pravilima za obračun zarade, s obzirom da je zaposleni taj period radio - objašnjava naša sagovornica.

Šta ako radite kraće od godinu dana?

Mnogi radnici strahuju da nemaju pravo na pun iznos naknade ako su kod poslodavca zaposleni kraće od godinu dana. Ipak, zakon predviđa rešenje i za njih.

- Njima se za obračun računa onaj period koji su u radnom odnosu kod poslodavca, nebitno koliko on traje, može biti od 1 do 11 meseci, pa se onda broj zarada koje su primili prethodnih 12 meseci deli sa brojem zarada koje su primili (npr. zaposleni je u radnom odnosu 7 meseci, njemu će za obračun biti korišćeno 7 zarada koje je primio, koje se zatim dele sa 7 i tako dobijeni iznos predstavlja prosečnu zaradu koji služi kao polazna tačka za računanje naknade zarade) - ističe Sonja Pekić.

Bonusi, topli obrok i prevoz

Najveća zabuna nastaje oko toga šta ulazi u prosek, a šta se ne isplaćuje dok ste na plaži. Advokat Pekić podseća da Član 105. Zakona o radu definiše zaradu na sledeći način: "Zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Pod zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1-4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona."

Naša sagovornica pojašnjava šta ovo konkretno znači za vaš novčanik.

- To znači da u obračun naknade zarade ulazi kako osnovna zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, tako i zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Prilikom samog obračuna ovog proseka, u obračun ulazi i naknada za topli obrok, jer je po pravilu isplaćivana uz zaradu - objašnjava.

Ipak, kako kaže, uz naknadu zarade zaposleni nema pravo i na naknadu za regres za korišćenje godišnjeg odmora niti naknada za topli obrok, jer topli obrok nije "korišćen" (zaposleni nije radio, tako da nema pravo ni na topli obrok).

- Takođe, zaposleni nema pravo ni na naknadu troškova za period dok je na godišnjem odmoru, jer ni ovaj trošak nije imao, jer nije išao na posao - zaključuje advokat Sonja Pekić.

(Telegraf Biznis)