Nemačka uvodi ISTORIJSKU PROMENU! Menja se penzioni sistem

Nemačka od 2026. godine menja penzioni sistem, a bračni parovi u penziji mogli bi da dobiju dvostruku poresku olakšicu. Međutim, iako na papiru zvuči primamljivo, veliki broj penzionera od ove mere neće imati nikakvu korist.

Savezna vlada planira uvođenje takozvane aktivne penzije, koja bi trebalo da počne da se primenjuje od januara 2026. godine. Ideja je da se penzionerima koji nastave da rade i nakon ispunjavanja uslova za starosnu penziju omogući dodatna zarada bez poreza. Ipak, pravo na ovu pogodnost imaće samo ograničen krug ljudi.

Teme za vas

Kako funkcioniše nova pogodnost?

Penzioneri koji rade i nakon dostizanja zakonske starosne granice moći će da zarade do 2.000 evra mesečno bez plaćanja poreza, odnosno 24.000 evra godišnje. Ova olakšica odnosi se isključivo na prihod od rada i naziva se aktivna penzija.

Uz to, povećava se i osnovni lični poreski odbitak, koji će 2026. godine iznositi 12.348 evra po osobi, odnosno 24.696 evra za bračne parove.

U praksi to znači da bračni par u kojem jedan supružnik radi može godišnje da ostvari do 48.696 evra neoporezivog prihoda.

Ko može, a ko ne može da koristi aktivnu penziju?

Iako pravo na lični poreski odbitak imaju svi penzioneri, aktivnu penziju mogu koristiti samo oni koji su zaposleni u sistemu obaveznog socijalnog osiguranja i koji su dostigli zakonsku starosnu granicu za penziju. Ta granica će 2026. godine iznositi 66 godina i dva meseca.

Iz ove mere isključeni su:

• samozaposleni i slobodna zanimanja
• zaposleni na mini-poslovima
• državni službenici
• poljoprivrednici i šumari
• prevremeni penzioneri

Zbog ovih ograničenja, veliki broj penzionerskih parova neće moći da iskoristi najavljene poreske olakšice.

Koliko penzioneru zaista ostaje „u džepu“?

Iako je dodatna zarada do 2.000 evra mesečno oslobođena poreza, socijalni doprinosi se i dalje plaćaju. To se odnosi na doprinose za zdravstveno osiguranje i osiguranje za dugotrajnu negu.

Na primer, kod dodatne mesečne zarade od 2.000 evra, penzioner mora da plati oko 207 evra doprinosa, pa mu neto ostaje približno 1.793 evra.

Kritike: skupa mera sa neizvesnim rezultatima

Uvođenje aktivne penzije izazvalo je i oštre reakcije sindikata. Nemački sindikalni savez (DGB) upozorava da će ova mera državu koštati stotine miliona evra godišnje, dok njeni efekti na tržište rada ostaju neizvesni.

Kako ističu, u fizički zahtevnim zanimanjima većina radnika nije u mogućnosti da radi i nakon penzionisanja. Pored toga, nije jasno koliko će poslodavaca uopšte biti spremno da zadrži starije zaposlene.

Procene broja korisnika se razlikuju. Ministarstvo finansija očekuje oko 168.000 zaposlenih penzionera, dok Institut za ekonomska istraživanja procenjuje da bi ih moglo biti oko 230.000. Trošak za državni budžet procenjuje se na oko 890 miliona evra godišnje.

Savezna vlada planira da posle dve godine preispita efekte ove mere. Ostaje otvoreno pitanje da li će aktivna penzija zaista doprineti ublažavanju nedostatka radne snage u Nemačkoj.

(Telegraf Biznis/Fenix)