Balkanac "grca u novcu", otkrio šta je završio: "Apsolutno svi su veoma dobro zaposleni"

Studiranje na Balkanu se sve češće se dovodi u pitanje – naročito kada je reč o STEM oblastima. Iako tehnički i prirodno-matematički fakulteti važe za izuzetno zahtevne i kvalitetne, mnogi diplomci se po završetku školovanja suočavaju sa surovom realnošću tržišta rada: slabo razvijena industrija, stagnacija proizvodnje i ograničen broj radnih mesta za inženjere i naučnike.

Istovremeno, zanatlije, mehaničari, ali i konobari, poslednjih godina često zarađuju više od visokoobrazovanih stručnjaka, a svoje usluge naplaćuju „debelo“. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje – da li se danas uopšte isplati studirati?

Teme za vas

Upravo ta dilema pokrenula je burnu raspravu na Redditu, gde je jedan Hrvat otvoreno pitao: – Isplati li se danas studirati STEM u Hrvatskoj?

– Inženjeri koji su završili izuzetno teške fakultete poput FER-a, PMF-a ili FESB-a deluju ozbiljno potplaćeno. Uz to, posla gotovo da i nema, jer su industrija i proizvodnja u lošem stanju. U isto vreme, zanatlije i konobari bez ikakvog obrazovanja često zarađuju više. Da li se onda isplati provesti pet ili više godina u stresnom studiranju da bi se kasnije radilo za „kikiriki“? Ili studije imaju smisla samo ako se posle ode u inostranstvo? – naveo je on.

Komentari su se brzo nizali, a mišljenja su bila duboko podeljena.

– Danas se u Hrvatskoj gotovo ništa ne isplati. Po mom mišljenju, jedino je medicina siguran izbor – napisao je jedan korisnik.

Drugi su, međutim, istakli da situacija nije tako crna.

– Kao diplomac PMF-a zarađujem veoma dobro. Ljudi iz moje generacije rade u upravama velikih banaka i osiguravajućih kuća u Hrvatskoj i regionu. Slično je i sa FER-om – gotovo svi su dobro zaposleni. Kada se gleda šira slika, prosečan visokoobrazovani čovek ipak živi bolje od osobe bez obrazovanja – naveo je jedan od učesnika rasprave.

Ubrzo je stigao i odgovor koji je raspravu dodatno zaoštrio.

– Ne treba gledati samo Matematički odsek. Pitajte geologe, geografe ili hemičare kako žive. Na svakog profesora koji radi za male pare dolazi mnogo ljudi koji zarađuju još manje. Smatram da su ljudi generalno potplaćeni, a da su visokoobrazovani čak i dodatno zakinuti – poručio je drugi korisnik.

Ipak, pojedini smatraju da se znanje i dalje može dobro unovčiti – uz dodatni trud.

– Ako se fakultetsko znanje dopuni online resursima poput MIT OpenCourseWare-a, dobar student može doći i do dobro plaćenog remote posla. Tehnički fakulteti u Hrvatskoj imaju čvrste osnove, za razliku od mnogih u regionu koji se oslanjaju na prolazne trendove – napisao je jedan komentator.

Jedan korisnik koji je studirao uz rad istakao je i nematerijalne prednosti inženjerskog poziva.

– U našem kraju ima dosta firmi i obrta, pa su šanse za posao veće. Plate su jedno, ali većina ljudi ipak bira kancelariju i rad za računarom, umesto fizički teškog i iscrpljujućeg posla. Ono što radim sa strane u oblasti strojarstva sasvim je korektno plaćeno – naveo je on.

Na kraju, mnogi su upozorili da visoke zarade ne dolaze preko noći.

– Zanatlije su do današnjih cena došle nakon 10 ili 15 godina rada. Niko ne izlazi sa fakulteta i odmah zarađuje 3.000 evra – zaključili su učesnici rasprave.

(Telegraf Biznis/Dnevno)