Rusija pred pucanjem!

Od kada su međunarodne sankcije uvedene kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, Rusija se nalazi pod intenzivnim ekonomskim pritiskom koji testira svaki segment njenog društveno-ekonomskog sistema. Pitanje koliko dugo Moskva može da izdrži ovakve okolnosti bez ozbiljnog urušavanja ekonomije više nije samo akademsko - ono direktno utiče na stabilnost vlasti, društvenu koheziju i međunarodnu poziciju Vladimira Putina.

Teme za vas

Sankcije i energetska otpornost

Sankcije su usmerene na ograničavanje pristupa Rusije globalnim finansijskim tržištima, uvoz tehnologije i kapitala, zamrzavanje deviznih rezervi i udar na ključne sektore poput energetike i odbrane. Cilj je da se oslabi sposobnost zemlje da finansira dugoročne projekte i održava visok nivo potrošnje.

Ipak, ekonomija Rusije pokazala je iznenađujuću otpornost. Prema analitičarima iz Instituta za međunarodne finansije (IIF), sankcije nisu dovele do trenutnog kolapsa, ali su rezervni resursi Moskve, uključujući devizne rezerve od oko 700 milijardi dolara, postepeno u padu, što dugoročno može ugroziti stabilnost.

Sergej Vakulenko iz Financial Timesa napominje da je, iako je oko 80% ruske proizvodnje nafte pod sankcijama, Rusija uspela da preusmeri izvoz ka partnerima poput Kine i Indije. “Ovaj pristup ublažava neposredni udar sankcija, ali samo odlaže dugoročne posledice”, ističe Vakulenko.

Analize objavljene u istraživanjima Intellinews-a ukazuju da ruska ekonomija može da izdrži šok sankcija naredne tri do pet godina, ali sa ograničenim pristupom visokim tehnologijama i globalnim investicijama.

Ratni troškovi i budžetski pritisak

Veliki izazov predstavljaju ogromni troškovi ratnih operacija, koji prelamaju budžet i ograničavaju sredstva za infrastrukturne projekte i socijalne programe. Umesto da se novac usmerava na investicije i modernizaciju privrede, on se troši na odbranu i bezbednost.

Ovo dugoročno usporava rast produktivnosti, smanjuje konkurentnost ruskih kompanija i može dovesti do pada životnog standarda građana. Inflacija i smanjenje kupovne moći već se osećaju u nekim segmentima populacije, a posledice sankcija i rata dugoročno mogu biti daleko ozbiljnije.

Političke posledice za Putina

Popularnost vlasti i samog Putina direktno zavisi od osećaja stabilnosti i ekonomskog blagostanja. Kada benefiti izostanu, a troškovi života rastu, povećava se pritisak na politički establišment. Dugotrajna ekonomska kriza može erodirati podršku režimu i promeniti društveni konsenzus o njegovoj legitimnosti, posebno ako građani počnu da osećaju značajan pad životnog standarda i gubitak prilika za zapošljavanje u profitabilnim sektorima.

Kako ruske firme opstaju pod pritiskom

Uspešne firme adaptiraju se tražeći unutrašnje tržište, diversifikaciju dobavljača i partnerstva u zemljama koje nisu uvele sankcije, posebno u Aziji. Male i srednje firme nemaju iste kapacitete, zbog čega često trpe najveće posledice. Profitabilno poslovanje u Rusiji danas znači brzo prilagođavanje, snalažljivost i oslanjanje na ograničene resurse.

Koliko dugo Rusija može da izdrži?

Prema ekspertima, Rusija još uvek nije na ivici ekonomskog kolapsa, ali dugotrajna blokada postepeno istiskuje kapacitete njenog sistema. Ako se ratni troškovi ne smanje, a pristup globalnoj ekonomiji ne normalizuje, pritisak će se odraziti ne samo kroz pad BDP-a, već i kroz smanjenje životnog standarda, rast nezadovoljstva i moguće promene u političkoj moći Vladimira Putina.

Kapitalni rezervi i alternativni trgovinski kanali omogućavaju trenutno disanje ekonomije, ali svaki dan prolongiranih sankcija i ratnih troškova dodatno testira izdržljivost i strpljenje građana. Istovremeno, ovo je i test sposobnosti ruskih firmi da opstanu u uslovima ekstremnog pritiska i neizvesnosti.

(Telegraf Biznis)