"Tramp nije LUD, njegova politika je LOGIČNA": Italijanski ekonomista naterao svet da stavi prst na čelo
Direktor i glavni urednik Investicionog instituta Unikredit banke, Edoardo Kampanela, izjavio je danas na Forumu za centralnu i istočnu Evropu u Beču da će politika američkog predsednika Donalda Trampa predstavljati jedan od najvećih izazova za globalnu ekonomiju u ovoj godini.
Govoreći o takozvanoj politici „Tramp 2.0“, Kampanela je ocenio da je reč o neoimperijalnom modelu, naglasivši da iza poteza američkog predsednika postoji jasna logika.
Teme za vas
Hiljade Srba ostaje bez mesta za izlazak: Masovno se zatvaraju restorani i kafići, ugostitelji očajni
Ilon Mask tvrdi da štednja za penziju više nema smisla: "Za 10 ili 20 godina to neće biti važno"
„Ne govorimo o ludom Trampu, već o politici iza koje stoji logika“, rekao je Kampanela.
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države sprovode merkantilističku, odnosno neomerkantilističku politiku, koja podrazumeva kontrolu ključnih resursa uz snažan trgovinski protekcionizam, pre svega kroz uvođenje carina.
Kampanela je podsetio da je merkantilizam, koji se primenjivao od 16. do 18. veka, polazio od uverenja da su prirodni resursi i plemeniti metali osnova bogatstva, što je često dovodilo do ratova. Današnji Trampov neomerkantilizam, kako je naveo, ima za cilj ovladavanje resursima ključnim za 21. vek.
Kao primer takve politike naveo je američko hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, ocenjujući da je to dokaz da demokratizacija više nije prioritet američke politike, već prisvajanje resursa, u ovom slučaju nafte.
„Tramp ne želi da zameni Madura opozicijom, već da se u kontroli nafte osloni na postojeće elite u zemlji“, rekao je Kampanela.
On je dodao da Tramp ne želi da od Amerike stvori novo britansko carstvo, već da kontroliše ključne tačke i oblasti bogate resursima.
Kampanela je ocenio i da Amerika sve više liči na Kinu, dok Kina sve više preuzima ulogu kakvu je nekada imala Amerika, navodeći da Peking danas zagovara slobodnu trgovinu, što je ranije bila politika Vašingtona.
Na kraju je zaključio da slobodno tržište više nije garancija pristupa ključnim resursima, što, prema njegovim rečima, predstavlja suštinsku promenu globalnog ekonomskog poretka.
(Telegraf Biznis/Klix.ba)