"Nemačka privreda EKSTREMNO pogođena blokadama prevoznika na Zapadnom Balkanu"

Predsednik Nemačko-srpske privredne komore Filip Simović izjavio je danas da su blokade teretnih terminala na graničnim prelazima u Zapadnom Balkanu veliki udarac za nemačku privredu imajući u vidu da je vrednost srpskog izvoza u tu zemlju pet milijardi evra godišnje.

Sa druge strane, član Upravnog odbora udruženja Međunarodni transport Mirko Bjelobrk kaže da su blokade teretnih terminala jedini način da se glas prevoznika Zapadnog Balkana čuje u Evropskoj uniji.

Teme za vas

Simović je rekao za Tanjug na Batrovcima da je nemačka privreda ekstremno pogođena ovim blokadama.

"Srbija izvozi u Nemačku robu u vrednosti od pet milijardi zbog čega trenutna situacija dnevno donosi gubitak između 100 i 150 miliona evra", rekao je Simović.

Prema njegovim rečima, ove blokade nisu incident niti kratkoročni poremećaj već sistematsko upozorenje ne samo za domaću privredu nego i za odnose između evropske i srpske ekonomije.

On je ocenio da blokade prevoznika stvaraju i reputacioni problem ne samo za državu, već i za region i EU.

"Kao Nemačko-srpska privredna komora, zovemo na dijalog sve aktere, od evropskih institucija do vlada svih država regiona", rekao je Simović koji je sa predsednikom PKS Markom Čadežom obišao jutros prevoznike koji blokiraju teretni granični prelaz na Batrovcima.

On je istakao da kada stanu lanci snabdevanja, ne staju samo prevoznici, već i cela industrija.

Na pitanje da li se nazire konkretno rešenje i da li je EU spremna da izađe u susret prevoznicama Zapadnog Balkana, Simović kaže da se još uvek radi na predlozima.

"Prvi zahtev prevoznika jeste da se sedne i razgovara, da vidimo opcije", rekao je Simović.

Član Upravnog odbora udruženja Međunarodni transport Mirko Bjelobrk kaže za Tanjug da imaju kontakte sa EU od 2014. godine, da se komunikacija pojačala u prethodne tri godine, kao i da su učinili sve što su mogli da se taj problem reši.

Na pitanje da li očekuje da će Evropska unija izaći u susret njihovim zahtevima, Bjelobrk kaže da se nada da će se to dogoditi.

"Želim da se to desi, jer bi to pomoglo svima u regionu. Region se udružio oko problema, vi znate da su četiri države stale sa molbom da se nastupi prema Evropskoj uniji i Evropskoj komisiji", kazao je Bjelobrk.

Srbija, prema njegovim rečima, broji par hiljada firmi za međunarodni transport koje zapošljavaju oko 30.000 radnika.

Bjelobrk ističe da je država stala iza prevoznika kada je u pitanju ovaj problem.

"Država se stvarno potrudila, što se njene moći tiče, da dejstvuje. Nadam se da dejstvuje i dalje i da će zajedno s nama probati da ih namoli da nam malo popuste i da nas puste da radimo", kazao je Bjelobrk.

Prevoznici zemalja Zapadnog Balkana započeli su u ponedeljak u podne blokade drumskog transporta na teretnim prelaza sa zemljama Šengena zbog neadekvatne reakcije Evropske komisije i zemalja Šengena po pitanju tretmana profesionalnih vozača i ograničavanje boravka njima na teritoriji Šengena tokom svakodnevnih radnih aktivnosti.

Najavljeno je da će prevoznici proširiti blokadu na još dva granična prelaza na istoku zemlje, nakon što su pojedini ruski prevoznici pokušali da zaobiđu postojeće blokade koristeći prelaze koji se ranije nisu koristili ili su bili u minimalnoj upotrebi.

Reč je o alternativnim graničnim prelazima sa Bugarskom - Mokranje, u blizini Negotina i Ribarci, u blizini Bosilegrada.

Privredna komora Srbije saopštila je u ponedeljak da intenzivno radi na hitnom rešavanju problema boravka profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni u saradnji sa komorama iz regiona Zapadnog Balkana.

Predloženo je uvođenje posebne vize ili dozvole za profesionalne vozače koja bi važila u celoj Šengenskoj zoni, povećanje dozvoljenog broja dana boravka ili izuzimanje vozača iz sistema EES dok se ne postigne trajno rešenje, navode iz PKS povodom blokada teretnih prelaza sa zemljama Šengena koje su juče u podne započeli prevoznici.

(Telegraf.rs/Tanjug)