Uvek proverite etiketu! Skandal potresa Hrvatsku - pogledajte odakle je stigla "domaća" roba

Poverenje potrošača je oduvek imalo nemerljivu vrednost a domaće poreklo proizvoda danas je često ključni faktor pri kupovini. Međutim, najnovija saznanja sa terena, koja je dokumentovano na stranici "Halo, inspektore", otvaraju ozbiljno pitanje: Da li brendovi koji garantuju domaći proizvod i kvalitet zaista daju potrošačima ono što obećavaju na ambalaži?

Šta obećava oznaka domaće?

U Hrvatskoj je došlo do bure u javnosti nakon objave na stranici "Halo inspektore".  Naime, na objavljenoj fotografiji se vidi da poizvod sa oznakom koja "garantuje" domaću proizvodnju stoji da isti ipak nije poreklom iz hrvatske.

Teme za vas

Kauflandova robna marka pod nazivom "Naše mi najbolje paše" godinama se pozicionira kao sinonim za lokalnu proizvodnju. Prema zvaničnim kriterijumima koji su istaknuti uz ovaj brend, svaki proizvod sa ovom etiketom kupcu garantuje četiri ključne stvari:

• Domaću sirovinu (glavni sastojak mora biti lokalnog porekla);
• Domaće poreklo samog proizvoda;
• Lokalne proizvođače (podrška domaćoj privredi);
• Tradicionalne recepture i izvorne ukuse.

Ovakav marketing direktno cilja na svest kupaca koji žele da podrže domaću ekonomiju i hrane se namirnicama koje su proizvedene u njihovoj zemlji, ovom slučaju Hrvatskoj.

Šok na deklaraciji

Iako vizuelni identitet proizvoda uverava da je proizvod "domaći", sitna slova na etiketi pored barkoda pričaju drugu priču. Fotografija koja je osvanula u javnosti jasno pokazuje drastičnu kontradikciju. Na proizvodu koji nosi oznaku "Naše mi najbolje paše", u opisu pored barkoda stoji:

Zemlja proizvodnje: Austrija

Izvoznik: VLAMA EU, Beč, Austrija

Dobavljač: Desyre d.o.o., Hrvatska

Godina proizvodnje: 2025.

Postavlja se logično pitanje: Kako proizvod proizveden u Austriji, koji izvozi austrijska firma i uvozi hrvatska, može imati "hrvatsko poreklo"?

Pravna strana i prava potrošača

Zakon o zaštiti potrošača u većini zemalja regiona jasno definiše zavaravajuće oglašavanje. U Hrvatskoj je pitanje obmanjujućeg oglašavanja, posebno kada je reč o lažnom ili zavaravajućem poreklu proizvoda, jasno uređeno Zakonom o zaštiti potrošača i propisima o nepoštenoj poslovnoj praksi, koji su u potpunosti usklađeni sa zakonodavstvom Evropske unije.

Korišćenje oznaka poput "domaće", "hrvatsko" ili "s hrvatskih farmi" za proizvode koji su u potpunosti ili pretežno iz uvoza smatra se obmanjujućom poslovnom praksom ukoliko može dovesti prosečnog potrošača u zabludu.

Nadzor nad primenom ovih propisa sprovodi Državni inspektorat Republike Hrvatske, koji ima ovlašćenja da izriče novčane kazne u rasponu od nekoliko hiljada do više desetina hiljada evra za pravna lica, kao i da naloži povlačenje proizvoda sa tržišta ili izmenu ambalaže i deklaracije.

U praksi se posebno vodi računa o vizuelnim i tekstualnim porukama koje sugerišu domaće poreklo, jer se zaštita potrošača i domaćih proizvođača smatra jednim od ključnih ciljeva ovih zakona.

Kako prepoznati pravu domaću sirovinu?

Da biste izbegli marketinške zamke, neophodno je postati "detektiv na polici":

Nemojte uvek verovati oznakama na pakovanju. Ključne reči poput "Domaće", "Bakino" ili "Iz našeg kraja" su marketingški alati namenjeni da privuku pažnju potrošača.

Uvek je važno da se pogleda deklaracija na kojoj moraj jasno da bude navedena zemlja porekla proizvoda.

Slučaj zabeležen od strane "Halo, inspektore" služi kao važan podsetnik da transparentnost na policama još uvek nije dostigla nivo koji potrošači zaslužuju. Institucije bi morale oštrije da reaguju na ovakve kontradikcije kako bi se zaštitio integritet domaćeg tržišta.

Što se tiče brendova koji koriste ovakve taktike, jednom izgubljeno poverenje potrošača se veoam teško vraća. Ako ikada.

(Telegraf Biznis)