MAT: Međugodišnje povećanje BDP Srbije u 4. kvartalu 2,2 odsto, šta je "pojelo" planirani rast?
Prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u poslednjem tromesečju 2025. godine je iznosio 2,2 odsto, a na nivou cele prošle godine to odgovara prosečnom realnom rastu od oko 2,0 odsto, navodi se u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju Ekonomskog instituta u Beogradu i Privredne komore Srbije.
U analizi posvećenoj privrednim aktivnostima, ističe se da je ukupna industrijska proizvodnja uvećana za 0,9 odsto i da usporavanje reflektuje stvarnost u kojoj su globalna ekonomska nesigurnost, geopolitički rizici i slaba evropska konjunktura ograničavali potencijal za snažniji oporavak.
Teme za vas
Kupio polovne mokasine za 30 evra, ispostavilo se da su pravo blago, mnogo više od starog para cipela
Putevi Srbije: Tag obavezan od 1. aprila za ovu kategoriju vozila
Autori analize ocenjuju da je za ovakav konačni rezultat presudnu ulogu ipak imala promena dinamike u završnici godine.
Najpre, usporeniji rad, a krajem godine i zaustavljanja proizvodnje pančevačke rafinerije je mehanički "pojeo" većinu planiranog rasta, navode oni.
Ističu da je s druge strane automobilski sektor, koji se tokom 2025. izdvojio kao najbitniji generator uvećanja proizvodnje prerađivačkog sektora i vrednosti robnog izvoza.
Što se tiče spoljnotrgovinske razmene, ukazuju da je njena vrednost lane iznosila skoro 75 milijardi evra, što je za 7,7 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.
Rast izvoza je bio brži na nivou cele godine od rasta uvoza, a ovaj rezultat je dodatno popravljen u poslednjem tromesečju.
Budžetski deficit u 2025. godini iznosio je 2,6 odsto BDP-a.
Kao zanimljivo se navodi to da je, prema evidenciji Evrostata, Srbija uz Bugarsku u decembru 2025. zabeležila najveći međugodišnji realni rast prometa u trgovini na malo u Evropi.
Kada je o inflaciji reč, prošla godina je završena sa inflacijom u granicama cilja Narodne banke Srbije i na najnižem nivou još od aprila 2021. godine.
Ovaj rezultat tumači se kao posledica značajnog smanjenja cena hrane koje je zabeleženo od septembra 2025. godine zbog ograničavanja marži u trgovini robom široke potrošnje.
(Telegraf Biznis/Tanjug)