Preduzetniku blokiran pristup bankomatu: Posumnjali da je kriminalac jer podiže "previše" gotovine

Anders Halstenson iz švedskog grada Arvike već godinama preferira plaćanje gotovinom, ali mu je njegova banka onemogućila pristup bankomatima zbog sumnje u pranje novca. U zemlji koja se kreće prema potpunoj digitalizaciji plaćanja, gotovina u rukama postaje indikacija kriminalnih aktivnosti.

U poslednjih 18 meseci Halstenson je podizao 16.000 švedskih kruna (oko 1.500 evra) mesečno na bankomatima i gotovinom plaćao svakodnevne troškove. Međutim, Lensforsakringar banka posumnjala je u njegove dobre namere i na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od Halstensona zatražila račune i potvrde o plaćanjima.

Teme za vas

Čuva li iko račune 18 meseci?

Budući da to nije mogao da učini, jer kao ni velika većina građana ne čuva papirne račune nakon kupovine hrane ili goriva, banka mu je blokirala mogućnost podizanja novca na bankomatima. Halstenson pak smatra da je reakcija banke preterana i da se ne radi o nekim posebno visokim iznosima.

"Došao sam do bankomata i dobio poruku da sam prekoračio dozvoljeni iznos. Ostao sam iznenađen. Rođen sam 1963. godine i za mene je gotovina sigurnost i nešto što se podrazumeva", objasnio je švedski preduzetnik za lokalni dnevni list Nja Vermlands-Tidningen (Nya Wermlands-Tidningen) i dodao da zahtev za dostavu računa smatra nerazumnim.

"Čuva li iko račune 18 meseci? To je nemoguće ispuniti. U situaciji sam da ne mogu da se branim bez obzira na to što ispravno postupam. Trošim svoj novac na koji sam platio porez", kazao je.

Čak 90 posto transakcija odvija se bezgotovinski

U Švedskoj se 90 posto svih novčanih transakcija odvija bezgotovinski, bankovnim karticama i aplikacijama, a gotovina će do kraja decenije praktično biti iskorenjena. Neke usluge, poput javnog prevoza, gotovo je nemoguće platiti u gotovini.

Novčanice i kovanice koriste se isključivo za plaćanje manjih iznosa. Sve prodavnice preferiraju digitalno plaćanje i obeshrabruju kupce da koriste gotovinu, a sa opipljivim novcem ni banke više ne žele da imaju posla. Zbog takve politike ni pljačke banaka više nemaju smisla, pa takva vrsta kriminaliteta u Švedskoj nije zabeležena već pet godina.

Međutim, kritičari ističu da bezgotovinsko društvo postaje strogo nadzirano i ograničava individualne slobode, a manjak gotovine može postati ozbiljan problem za građane u slučaju sajber i fizičkih napada na energetsku infrastrukturu.

Na upit Nja Vermlands-Tidningena odgovorio je Jorgen Deramond Kronstrand, menadžer u Lensforsakringar banci, koji kaže da ne postoje tačna ograničenja za podizanje gotovine na bankomatima pre nego što banka reaguje.

Postavljamo pitanja zbog porasta kriminala

"Procenu vršimo na osnovu onoga što smatramo normalnim ponašanjem za svakog pojedinačnog klijenta. Prosečna osoba verovatno misli da joj postavljamo više pitanja, ali to je posledica porasta kriminala", objasnio je Kronstrand.

Halstenson je sada u procesu promene banke.

"Kada banke ograničavaju pristup osnovnim finansijskim uslugama, to rizikuje da postane ozbiljna strukturna pretnja sposobnosti ruralnih područja da funkcionišu, posluju i razvijaju se".

(Telegraf Biznis/Index.hr)