Srbija dobija novu gasnu elektranu

Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da projekat izgradnje nove gasne elektrane koji će biti realizovan sa Azerbejdžanom znači da će Srbija dobiti još jedan stabilan izvor energije koji u budućnosti može da postane zamena za termoelektrane jer ne zavisi od vremenskih uslova i koji bi mogao da učestvuje u proizvodnom sistemu sa oko šest odsto.

"Taj projekat treba da donese dodatni izvor bazne energije, energije koja nam je non-stop dostupna, ne zavisi od vremenskih uslova, kao što je to slučaj sa hidroelektranama ili solarnim elektranama ili vetroelektranama, već zapravo može da bude u perspektivi i zamena za termoelektrane u smislu da je stabilan izvor koji ne podleže vremenskim uslovima", rekla je Đedović Handanović za RTS.

Teme za vas

Ona je naglasila da su Srbiji takvi izvori električne energije neophodni zbog veće integracije obnovljivih izvora energije u energetski sistem, ali i zbog razvoja novih tehnologija.

"Nama su takvi izvori bitni zato pre svega zbog veće integracije obnovljivih izvora energije u naš sistem, ali i da zadovoljimo sve veće potrebe za električnom energijom koje dolaze iz novih tehnologija koje rastu s vremenom, pre svega zbog rasta veštačke inteligencije, data centara, ali i zbog razvoja juga Srbije", rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, proizvodnja u novoj gasnoj elektrani će biti jednaka onoj koju trenutno ostvaruje nova termoelektrana u Kostolcu.

"Treba da bude stabilan izvor energije koja će u našem proizvodnom sistemu negde iznositi oko 6 odsto. Znači, biće jednaka onoj godišnjoj proizvodnji koju trenutno ostvaruje nova termoelektrana u Kostolcu B3, koja je ušla u rad pre više od godinu dana", poručila je ona.

Đedović Handanović je naglasila da se tokom posete azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva Srbiji razgovaralo i o povećanju isporuka gasa i podsetila da je Azerbejdžan prva zemlja sa kojom je Srbija diverzifikovala snabdevanje gasom.

"Dobili smo još jedan dodatni pravac snabdevanja gasom završetkom gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske. I mi se već dve godine oslanjamo i na količine gasa koje stižu tim gasovodom, pre svega iz Azerbejdžana. Do sada je isporučeno oko 370 miliona metara kubnih i svakako po potpisanom memorandumu o saradnji koji imamo sa Azerbejdžanom, predviđa se od 2027 i da se snabdevamo do nekih milijardu metara kubnih. Naravno, sa završetkom izgradnje gasne elektrane, količine će se povećati za nekih 500 do 600 miliona metara kubnih gasa i to jeste bila jedna od tema razgovora", objasnila je ministarka.

Kako je rekla, Azerbejdžan računa na stabilne isporuke gasa Srbiji i zato ulaze u poduhvat izgradnje gasne elektrane, gde će imati mogućnost da stabilno snabdevaju Srbiju i tu gasnu elektranu, ali i da diverzifikuju svoje projekte.

Ministarka je navela da Elektroprivreda Srbije u svom sistemu ima tri gasne elektrane koje nisu previše efikasne, te da bi se izgradnjom gasne elektrane u Nišu udeo gasnih elektrana u ukupnoj proizvodnji više nego duplirao.

"Kada pričamo o EPS-u, iz termoelektrana-toplana u Zrenjaninu, Novom Sadu i u Sremskoj Mitrovici dobijamo nekih 1,3 odsto struje. Kada pogledamo i druge proizvođače, uključujući i TE-TO Pančevo koji je u ruskom vlasništvu, to iznosi negde oko 5 odsto znaći da bi se izgradnjom gasne elektrane u Nišu udeo gasnih elektrana više nego duplirao u našem celokupnom sistemu", objasnila je ona.

Dodala je da EPS-ove termoelektrane-toplane nisu dovoljno efikasne, kao i da se one pale samo po potrebi.

"Naravno, one dopremaju toplotnu energiju, pre svega za grad Novi Sad, ali u smislu proizvodnje električne energije, one su poslednji izvor snabdevanja kada je neophodno, jer je njihova proizvodna cena, u odnosu na druge izvore, pre svega termoelektrane i hidroelektrane, poprilično visoka. Međutim, jedno moderno postrojenje koje ćemo izgraditi u Nišu i koje će biti visoko efikasno svakako i kada je u pitanju toplotna energija i električna energija ima za cilj pre svega da bude i ekonomično, a da onda donese dodatnu sigurnost i bezbednost u snabdevanju za našu zemlju i za naše građane", rekla je Đedović Handanović.

Govoreći o termoelektranama na ugalj, ona je rekla da će biti neophodno da se otvore novi rudarski kopovi jer su ležišta na koja se EPS trenutno oslanja uglavnom iskorišćena u smislu kalorijske vrednosti.

"Zato je i potrebno otvarati nova koja su u planu, pre svega završetkom izgradnje nova četiri rudarska sistema, što uključuje i bagere i trake i svu onu opremu koja je neophodna da bude u tom procesu iskopavanja, eksploatacije uglja. Ja očekujem da će se proizvodnja u tom smislu i povećavati, pre svega od druge polovine 2026, a svakako da dostigne svoj pun kapacitet tih novih sistema od 2027. godine", naglasila je ministarka.

Đedović Handanović je istakla da je povećanje proizvodnje uglja zabeleženo već i u 2025. godini u odnosu na 2024. za oko 7 odsto čemu je doprineo kop Drmno iz Kostolca.

(Telegraf Biznis/Tanjug)