Bosanac zaradio skoro 5 miliona evra putem prevare: Koristio metodu poznatu kao "šok pozivi"

Istražitelji iz Državna kriminalistička policija Donje Austrije, u saradnji sa Tužilaštvo za privredni kriminal i korupciju (WKStA) i međunarodnim policijskim organima, razotkrili su prevaru tešku 4,8 miliona evra zasnovanu na takozvanim „šok-pozivima“.

Među osuđenima je i državljanin Bosne i Hercegovine koji je pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora u Inzbruk. On je u šest slučajeva pribavio novac i nakit vredan 340.000 evra.

Teme za vas

Tokom opsežne istrage razbijena je prevarantska ćelija u Beč, dok je druga otkrivena u Brno. Mesta zločina bila su rasprostranjena gotovo po svim saveznim pokrajinama, a osumnjičeni su delovali i međunarodno – u Slovačka, Nemačka i Austrija.

Od početka prošle godine identifikovana su 23 osumnjičena iz Poljska, Češka, Nemačka, Slovačka, Srbija i Španija, a 17 ih je uhapšeno.

Kako funkcionišu „šok-pozivi“

Meta prevaranata su uglavnom starije osobe. Pozivom se predstavljaju kao policajci, sudije, tužioci, lekari ili druge pouzdane osobe, a zatim traže novac, nakit ili dragocenosti igrajući na emocije žrtava.

Najčešće tvrde da je bliski rođak u nevolji – zbog zatvora za koji je potrebna kaucija ili zbog hitnih i skupih lekova. Počinioci računaju na stanje šoka koje traje sve dok se imovina ne preda takozvanim „sakupljačima“.

Ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner opisao je ove prevare kao „posebno podmukle“, ističući da se zloupotrebljava poverenje u institucije poput policije i pravosuđa, ali i u lekare i finansijske ustanove. Sa tom ocenom saglasio se i direktor policije Donje Austrije Franz Popp.

Mreže oslabljene, ali pretnja i dalje postoji

Grupa za istragu „lažnih policajaca“ osnovana je u septembru 2022. godine. Prema rečima direktora Savezne kriminalističke policije Andreas Holzer, od tada je zabeleženo 187 hapšenja, uključujući dva ove godine, a mreže počinilaca su „značajno oslabljene“.

Ukupna šteta smanjena je sa skoro 20 miliona evra u 2023. na oko 10 miliona prošle godine, dok je najveća pojedinačna šteta – više od dva miliona evra – zabeležena u Koruška.

Zamenik šefa WKStA Wolfgang Handler upozorio je da ekonomsku prevaru sve više karakteriše „visoko profesionalna prevarantska ekonomija“ sa delimično korporativnim strukturama. Veštačka inteligencija sada igra značajnu ulogu, što predstavlja dodatne izazove za policiju i tužilaštvo.

Tokom 2025. godine u Austrija je evidentirano 90 krivičnih dela i 329 pokušaja ovakvih prevara. Ipak, pretpostavlja se da je broj neprijavljenih slučajeva znatno veći zbog stida žrtava, prenose Nezavisne novine.

(Telegraf/Biznis)