Finansijska imperija vrhovnog vođe: Šta je sve ostalo iza pokojnog ajatolaha Hamneija?

Vest o pogibiji iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, u američko-izraelskim vazdušnim udarima 28. februara 2026. godine, iz korena je potresla Bliski istok. Dok svet analizira vojne i političke posledice ovog događaja, u ostaje pitanje ogromnog bogatstva koje je pokojni ajatolah decenijama kontrolisao.

Iza imidža asketskog verskog vođe krila se neformalna finansijska imperija vredna stotine milijardi dolara. Njeni temelji postavljeni su još za vreme prvog vrhovnog vođe, pokojnog ajatoleh Ruholaha Homeinija, ali je upravo pod Alijem Hamneijem doživela svoju punu, monopolističku ekspanziju.

Teme za vas

Ekonomska hobotnica teheranskog režima

Najtemeljniji uvid u to kako funkcioniše bogatstvo vrhovnog vođe pružila je opsežna istraga novinske agencije Rojters iz 2013. godine Srž Hamneijeve finansijske moći bila je organizacija poznata kao Setad Ejraiye Farmane Hazrate Emam (Štab za sprovođenje naredbi Imama).

Ovu organizaciju je neposredno pred smrt osnovao ajatolah Homeini, sa zvaničnim ciljem da upravlja napuštenom imovinom nakon Islamske revolucije 1979. godine i pomaže siromašnima. Međutim, Setad je pod Hamneijevom kontrolom promenio svrhu.

Rojtersova istraga je dokazala da je organizacija sistematski konfiskovala nekretnine i zemljište običnih građana, verskih manjina (poput Baha'i zajednice) i političkih disidenata. Ta imovina se zatim prodavala na aukcijama ili zadržavala, a profit se ulagao u gotovo svaki sektor iranske ekonomije - od nafte i telekomunikacija do proizvodnje lekova. U vreme Rojtersovog izveštaja, vrednost Setada procenjena je na astronomskih 95 milijardi dolara, a veruje se da je tokom naredne decenije taj iznos znatno uvećan.

Paradržavni fondovi

Važno je razumeti da lično bogatstvo Hamneija i njegove porodice nije bilo deponovano na privatnim računima zapadnih banaka. Njegova moć se ogledala u apsolutnoj kontroli.

Ministarstvo finansija SAD (OFAC) godinama je detaljno pratilo i sankcionisalo ovu mrežu. U svojim zvaničnim izveštajima, američke institucije su dokumentovale da je Hamnei upravljao mrežom paradržavnih fondacija (takozvanim Bonyadima). Ovi fondovi su bili u potpunosti oslobođeni poreza, nisu polagali račune iranskom parlamentu, niti su bili podložni bilo kakvoj državnoj reviziji. Zvanični Vašington je procenio da je režim koristio ove netransparentne milijarde za nagrađivanje političkih lojalista i finansiranje Islamske revolucionarne garde (IRGC).

Uloga Modžtabe Hamneija i "nasledstvo" moći

Zvanični Teheran je decenijama insistirao na priči o skromnom životu Vrhovnog vođe. Međutim, stil života njegovog užeg kruga, posebno drugog sina Modžtabe Hamneija, govorio je drugačije.

Prema podacima američkog Ministarstva finansija iz 2019. godine Modžtaba je dobio sankcije jer je preuzeo ključne uloge u državnom i bezbednosnom aparatu u ime svog oca. Iako je formalno bio samo sveštenik, on je kontrolisao ogroman deo finansijskih tokova namenjenih miliciji Basidž i obaveštajnim strukturama. Modžtaba nije morao da poseduje kompanije na svoje ime; bilo je dovoljno što je potpisom mogao da preusmeri milijarde dolara iz državnih fondova.

Šta donosi budućnost?

Smrt ajatoleh Alija Hamneija ostavlja ogroman vakuum ne samo u političkom, već i u ekonomskom sistemu Irana. S obzirom na to da su Setad i Bonyadi bili vezani za instituciju Vrhovnog vođe, a ne za Hamneijev privatni testament, može se pretpostaviti da predstoji borba za kontrolu nad ovom imperijom.

Pošto Hamnei nije ostavio zvanično imenovanog naslednika, prema pisanju CNN, zemljom trenutno upravlja tročlani savet koji čine umereni predsednik Masud Pezeškijan, tvrdolinijaški šef pravosuđa Golamhosein Mohseni Edžei i visoki klerik Alireza Arafi. Situaciju dodatno otežava činjenica da je Iran, pored vrhovnog vođe, u napadima izgubio i većinu najviših vojnih zvaničnika, uključujući načelnika generalštaba i komandanta Revolucionarne garde.

Konačnu odluku o novom vrhovnom vođi doneće Skupština stručnjaka, telo od 88 klerika koje biraju građani, ali čije kandidate prethodno pažljivo proverava Savet čuvara. Iako je 1989. godine, nakon smrti ajatole Homeinija, naslednik imenovan za manje od jednog dana, stručnjaci veruju da će ovog puta proces trajati znatno duže zbog ratnog stanja i nedostatka očiglednog favorita.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom Istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf Biznis)