SAD razmatraju ublažavanje sankcija Rusiji radi stabilizacije cena nafte?

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa razmatra mogućnost ublažavanja sankcija Rusiji kako bi se ublažio skok cena energenata izazvan ratom SAD i Izraela protiv Irana, saopštila su tri izvora koja imaju saznanja o tome.

Cilj ove mere bio bi povećanje svetskih zaliha nafte usred masovnih poremećaja u isporukama sa Bliskog istoka zbog eskalacije sukoba, ali bi takođe, mogla da oteža američke napore da Rusiji uskrati prihode od rata u Ukrajini, prenosi Rojters.

Teme za vas

Razmatraju se i opcije za široko ublažavanje sankcija, kao i ciljane mere koje bi određenim zemljama, poput Indije, omogućile kupovinu ruske nafte bez rizika od američkih kazni, uključujući carine, rekli su izvori.

Prošle nedelje SAD su Indiji privremeno dozvolile kupovinu ruske sirove nafte koja je već bila u tankerima, kako bi se nosila sa smanjenjem isporuka sa Bliskog istoka.

Izvori navode da bi nove mere mogle da budu objavljene već danas.

"Predsednik (SAD Donald) Tramp i njegov celokupan tim za energetiku imaju jasan plan za održavanje stabilnosti energetskih tržišta još pre početka Operacije epski bes i nastaviće da razmatraju sve kredibilne opcije", rekao je portparol Bele kuće Tejlor Rodžers.

"Svaku zvaničnu objavu politike izreći će direktno predsednika ili njegov tim", dodao je on.

Rasplamsavanje sukoba na Bliskom istoku dovelo je do toga da kompanije privremeno obustave transport brodova kroz Ormuski moreuz, koji je ključna ruta za globalni transport nafte i tečnog gasa.

Oko 20 odsto svetske nafte i 25 odsto tečnog gasa prolazi ovom trasom, a blokada ili prekid transporta odmah utiču na cene energenata.

Analitičari upozoravaju da bi dugotrajna blokada Ormuskog moreuza mogla da izazove haos na evropskom tržištu gasa i izazove drastičan rast cena.

Američki predsednik Donald Tramp nije isključio mogućnost slanja američkih trupa u Iran, nagoveštavajući da je "velika akcija tek pred nama".

Njegove izjave i najave dodatno doprinose globalnoj nesigurnosti i potencijalnom rastu cene energenata.

Eksperti zaključuju da bi nastavak sukoba mogao da izazove inflatorne šokove, ne samo kroz energente već i kroz distribuciju robe i troškove transporta.

Evropske ekonomije, posebno one zavisne od uvoza energenata, su posebno najviše pogođene, dok izvoznici poput Rusije, Kanade i Norveške mogu da profitiraju od ove situacije.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf Biznis)