Niko neće biti pošteđen: Blokada Ormuza udara na cene lekova i hrane - ključna industrija pred kolapsom!
Zatvaranje Ormuskog moreuza izazvalo je drastičan poremećaj na globalnom tržištu energije i petrohemikalija, podižući cene nafte i gasa i ugrožavajući snabdevanje ključnim sirovinama za svakodnevne proizvode, objavio je portal "BFM TV".
Za samo nekoliko dana, cene nafte su skočile za gotovo 40 odsto, a gasa za oko 50 odsto.
Teme za vas
Tramp šokirao svet ovom odlukom usred rata s Iranom: Ovo je malo ko očekivao!
Tramp doneo odluku koja menja sve: Iz Bele kuće poručuju da je načinjen bitan korak na tržištu nafte
Evropski proizvođači hemikalija mogli bi da troše milijarde evra više na energiju ako se situacija nastavi, upozorila je banka Berenberg.
Zatvaranje važne trgovačke rute posebno pogađa Aziju, gde se nafta koristi u postrojenjima za proizvodnju etilena, propilena i drugih petrohemijskih komponenti koje ulaze u plastiku, tekstil, sintetičku gumu, boje, parfeme, pa čak i lekove.
- Čak ni 2022. godine nije bilo ovako brutalno - rekao je predstavnik industrije, ističući da nagli prekid snabdevanja podiže strah od povećanja cena za potrošače širom sveta.
U Aziji, kompanije u Singapuru, Južnoj Koreji, Tajlandu i Indoneziji već su proglasile višu silu i smanjile proizvodnju olefina zbog nestašice sirovina.
Analitičari ističu da Evropa nije pošteđena - "LyondellBasell" je obustavio deo ugovora dok traje poremećaj u snabdevanju.
Stručnjaci upozoravaju da će efekti krize ubrzo pogoditi potrošače kroz rast cena pakovanja, kozmetike i lekova.
Takođe, podižu se rizici za proizvođače hemikalija u Nemačkoj.
Petrohemija je "nevidljivi sastojak" svake namirnice, pa svaki skok cene nafte i gasa direktno udara na vaš novčanik kroz lančano poskupljenje proizvodnje hrane.
Od mineralnih đubriva i zaštite bilja bez kojih nema setve, preko plastične ambalaže koja čuva svežinu proizvoda, pa sve do konzervanasa i transporta na sintetičkim gumama – svaki korak zavisi od hemijske industrije.
Kada ova grana privrede ostane bez sirovina ili one drastično poskupe, proizvođači hrane taj ceh ne plaćaju sami, već ga kroz veće cene na rafovima prebacuju direktno na potrošače.
(Telegraf Biznis/Tanjug)