NEMATE VREMENA NI DA PROČITATE OVAJ TEKST: Kako je slobodno vreme postalo najtraženija valuta kod milenijalaca
Ako ste milenijalac, ili se tako osećate, velika je šansa da ovaj tekst trenutno čitate u prevozu, između dva mejla, sa jednim AirPodom u uhu i trećom mišlju na to da li vam je stigao onaj važan odgovor na WhatsAppu. Vreme vam je toliko skupo da vam je i skrolovanje postalo investiciona odluka: da li vredi izdvojiti vreme za to?
Teme za vas
Stigla je odluka: Evo kome će pripasti zlato koje je radnik pronašao jesenas dok je kosio travu
Penzionere čeka više novca! Evo koliko će penzije rasti u narednom periodu: Poseban fokus na NJIMA
Svako jutro – čim otvorite oči, već ste u sledećem mejlu, pozivu, novom tasku. Radni dan počinje čim otvorite oči – notifikacije, poruke, brz doručak – i već ste u minusu sa satima. Uspeli ste da zarađujete više nego vaši roditelji u tim godinama, ali imate osećaj da živite manje i nekvalitetnije od njih. Ne zato što ne radite pametno, već zato što grad i logistika svakog dana jedu vaše vreme. Vrlo dobro znate cenu svog sata. Znate koliko da naplatite sat konsultacija, koliko vredi jedan radni dan na projektu, koliko košta vikend, kada „pobegnete“ od svega. Ono što vas najviše boli je vreme koje ne naplatite nikome: sat u koloni automobila do kancelarije, do coworking prostora ili klijenta, još toliko do teretane, pa krug oko bloka da nađete parking ispred jedinog parka u kraju. Radite čak i iz automobila, kafića, na ulici. Neki vaši prijatelji odlučili su da se presele na selo, ovde ili u Italiji. Generacija vam je rasuta, viđate se na ekranima, prozvali su vas digitalnim nomadima. Zameraju vam što niste uvek fizički prisutni – i najbliži i klijenti. Ali vi nemate vremena da budete fizički prisutni u sopstvenom životu. Da ne pričamo o stalnim pitanjima porodice i prijatelja – kad ćeš da se skrasiš, napraviš porodicu ili budeš više sa njom, ako ste uopšte imali vremena da je stvorite.
KOLIKO VAM VREDI MESEC DANA GODIŠNJE?Zamislite dva sata dnevno u prevozu i jurnjavi. Ništa spektakularno, svakodnevna rutina: kolona automobila, malo čekanja, malo „ajde samo da svratim još ovde“. To je 10–14 sati nedeljno, 40–60 sati mesečno. Skoro dva radna dana koja ne provodite ni u fokusu ni u odmoru, nego u verziji beogradskog „loading screena“. Znate onaj krug koji se vrti dok aplikacija pokušava da se otvori? To ste vi, na Gazeli, Autokomandi, Brankovom mostu. Na godišnjem nivou, to je ceo mesec života koji ne provodite ni sa ljudima koje volite, ni u treningu, ni u učenju nečeg novog, ni u gledanju serije koju svi hvale – već u pokušaju da stignete „gde ste krenuli“.
AKO STE MILENIJALAC, ILI ŽIVITE KAO ONI
Vi bolje od svih drugih znate koliko vredi vreme i zato u njega najčešće ulažete. Tačno znate koliko vredi vaš radni sat – a obaveza fizičkog prisustva negde i transporta sa jednog mesta na drugo za vas je uzalud potrošeno vreme. Ako ste rođeni između 1985. i 1995, ili tako živite, sigurno ste već uložili u bar jedan ETF, malo kripta i jedan side hustle, u startap prijatelja, lokalni kafić – ali i dalje niste sigurni gde je najpametnije parkirati ozbiljniji novac.
Vaš san – da vam jednog dana sve investirano obezbedi ne više novca, već više vremena da ne radite ništa – deluje sve dalje. Sve ovo može da vrati uloženo, ali neće skratiti put do teretane, vratiti dva sata koja ste ostavili u koloni automobila i obezbediti mir i fokus za rad od kuće. U praksi, i dalje radite mejlove iz kola, završavate prezentaciju u kafiću bez utičnica i hvatate Zoom iz stana koji nikako ne uspeva da bude i dom, i kancelarija, i teretana, i izlazak u prirodu, mesto za buduću porodicu i sve ostalo što vam treba.
Zato se sve više takozvanih milenijalaca okreće investiciji koja zvuči vrlo staromodno na papiru – kupovini stana. Ali ne bilo kakvog. Scenario “jedan stan na periferiji za ceo život” zvuči kao nešto što su radili vaši roditelji. To ne odgovara ni vašem poslu, ni načinu na koji živite. Vi ste generacija koja razume kamatne stope bolje nego uputstvo za veš-mašinu. Ali niko vam nije rekao gde da uložite vreme. Rešenje je u zgradama treće generacije – wellness real estate projektima.
ŠTA JE WELLNESS REAL ESTATE - ZGRADE TREĆE GENERACIJE
Klasičan stan odavno je prestao da bude dovoljno dobra investicija. Prva generacija stanova nudila je samo krov nad glavom. Druga je dodala dobru lokaciju, parking, kvalitetne materijale i eventualno lep pogled. Ali i stanogradnja je doživela veliki apgrejd – zato je tu wellness real estate – treća generacija stanogradnje, koja kaže: hajde da uštedimo vreme! Ako već investirate, zašto da ne bude u nešto što vam svaki dan vraća sate, a ne samo čuva vrednost? U vaš mali ekosistem osmišljen da vam vrati ono što vam najviše nedostaje – vreme za sebe i one koje volite.
Upravo takav život nudi NEBESSA kvart – prvi wellness stambeni projekat u Beogradu i regionu. Ne morate da znate sve brojke da biste razumeli ideju: dovoljno je da zamislite da su vam posao, reset od ekrana, zelenilo i mesto za druženje na samo nekoliko koraka od stana. Sve ono što vam danas pojede pola dana u odlasku i dolasku u vašoj zgradi, na minut-dva od vašeg stana, bez žurbe i bez kolona.
Zato u NEBESSA kvartu ne kupujete samo stan. Kupujete jutra u kojima umesto da stojite na semaforu, birate da trčite u parku na krovu, večeri u kojima ste stvarno prisutni sa svojom ekipom ili porodicom, dane koji više ne prolaze u čekanju kraja. Kupujete život u kome vam se vreme polako vraća – u satima, ritualima i malim trenucima koji ponovo postaju vaši. Najzad vam niko više neće zameriti da niste fizički prisutni u njihovom životu, jer ćete imati vremena za sve.
NEBESSA kvart već ima svoju adresu, a ako želite tamo da budete pre drugih, useljenje planirajte za kraj 2028. godine. Ukoliko ste zainteresovani za kupovinu, sve detalje i kontakt pronađite na https://nebessakvart.rs/kontakt.
(Telegraf.rs/Promo)