Srbija i Kazahstan jačaju saradnju u oblasti ekologije: "Razmena znanja je ključ za prevazilaženje kriza"

Iako su Srbija i Kazahstan geografski udaljene više hiljada kilometara, naše dve države se suočavaju sa sličnim izazovima kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Kazahstan, kao jedna od najvećih zemalja Centralne Azije bogata je prirodnim resursima, a vlasti intenzivno rade na diversifikaciji svoje ekonomije i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.

Teme za vas

Novinarka portala Telegraf.rs boravi nekoliko dana u glavnom gradu ove države, gde je imala priliku da u okviru Regionalnog ekološkog samita sazna više o tome kako se ova država bori sa klimatskim promenama.

Jedan od glavnih zagovornika zaštite životne sredine u Kazahstanu je upravo njihov predsednik Kasim Žomart Tokajev, koji je i inicirao da se Regionalni ekološki samit održi u Astani.

"Centralni prioritet je pravedna i poštena energetska tranzicija. Obnovljivi izvori sada obezbeđuju preko šest odsto električne energije u Kazahstanu, a očekuje se da će premašiti 15 odsto do 2030. godine. Uz zadržavanje jakih kapaciteta u nafti i gasu, moja zemlja ostaje posvećena ciljevima održive energije. Kao vodeći svetski izvoznik uranijuma, koji obezbeđuje oko 40 odsto globalne ponude, takođe podržavamo proizvodnju električne energije bez emisije ugljenika. Napredujemo sa našim projektom prve nuklearne elektrane, dok istovremeno modernizujemo proizvodnju energije na bazi uglja koristeći tehnologije čistog uglja. Stoga se očekuje da će emisije iz glavnih energetskih postrojenja opasti za skoro 35 odsto", naglasio je predsednik u svom govoru na Regionalnom ekološkom samitu.

Predsednik Tokajev je takođe jedan od inicijatora za osnivanje Međunarodne organizacije za vodu. Prva runda konsultaciјa o osnivanju Međunarodne organizaciјe za vode održana je juče tokom Regionalnog ekološkog samita 2026. u kazahstanskoj prestonici Astani, na kom je prisustvovala i ministarka zaštite životne sredine Republike Srbije, Sara Pavkov.

"Posebno mi je zadovoljstvo što imamo priliku da ovde u Astani razmenimo naša znanja, iskustva i vizije o tome kako, zajedničkim akcijama, možemo odgovoriti na sve složenije globalne ekološke izazove sa kojima se svet suočava", rekla je ministarka Pavkov.

Generalni direktor i rukovodilac kancelarije Fonda za klimatske inicijative Centralne Azije saglasan je da postoji više načina na koje bi Kazahstan i Srbija mogli da sarađuju kada je u pitanju zaštita životne sredine.

"Zajednička naučna istraživanja i razmena akademskog znanja su jako važni. Postojala je jedna dama kojoj sam se jednom obratio, a koja mi je rekla da ekologija ne poznaje političke granice. Nauka ih uopšte ne poznaje. Čak i u pričama o konfliktima, akademici i naučnici razgovaraju jedni sa drugima i mislim da je to nešto što moramo uzeti u obzir. Širenje i deljenje znanja, kao i uspostavljanje tih mreža su načini na koje Srbija i Kazahstan mogu da sarađuju", rekao je on u izjavi za Telegraf.rs.

O tome koliko naše dve zemlje blisko sarađuju poslednjih godina potvrđuje i podatak da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Tokajev u februaru razmenili deset memoranduma o saradnji u oblasti zdravstva, pravosuđa, kulture, nauke i IT sektora.

Podsetimo, na Regionalnom ekološkom samitu u Astani učestvuje veliki broj međunarodnih lidera, zvaničnika i organizacija. Među učesnicima su predsednici više država Centralne Azije i šireg regiona. Prisutan je i premijer Gruzije, kao i visoki predstavnici Rusije, Azerbejdžana, Belorusije, Republike Srbije, Pakistana i brojnih drugih zemalja.

Pored državnih delegacija, samitu prisustvuju i predstavnici Ujedinjene nacije, različitih ekoloških konvencija, međunarodnih finansijskih institucija, nevladinih organizacija, kao i eksperti, naučnici i predstavnici akademske zajednice.

(Telegraf Biznis)