"Kineski šok" trese Evropu: Eksplodirao uvoz električnih auta

Evropska unija suočava se sa produženim „kineskim šokom“, jer je nagli rast uvoza kineskih električnih vozila doveo do rekordnog trgovinskog suficita Kine u razmeni sa EU. Prema najnovijim podacima, kineski suficit – odnosno razlika između izvoza u EU i uvoza iz EU – u prva tri meseca 2026. godine dostigao je 83 milijarde dolara. Tokom cele 2025. godine iznosio je čak 360 milijardi evra.

Analiza carinskih podataka za 2026, koju je sproveo institut Merics, pokazuje da je Kina u prvom kvartalu prodala robu Evropskoj uniji u vrednosti od oko 148 milijardi dolara, dok je iz EU uvezla robu vrednu samo 65 milijardi dolara. Ovaj veliki disbalans delom je posledica rastuće potražnje za kineskim automobilima, posebno električnim, uključujući brend BYD, koji ima ambiciju da postane najveći proizvođač automobila na svetu.

Teme za vas

Prodaja električnih vozila naglo porasla

Prodaja kineskih električnih i hibridnih automobila skoro se udvostručila – sa 11 milijardi dolara u prva tri meseca 2025. na 20,6 milijardi dolara u istom periodu 2026. godine.

Evropa sada čini veliki deo kineskog izvoza električnih vozila: oko trećine ukupnog izvoza ide u EU, a kada se uključe Velika Britanija, Norveška i Švajcarska, taj udeo raste na 42%. U martu je zabeležen dodatni skok prodaje od 50%, delimično pod uticajem geopolitičkih dešavanja, uključujući sukobe na Bliskom istoku.

Kineska ekonomija pokazuje otpornost

Prema analizi Mericsa, kineska ekonomija za sada pokazuje otpornost uprkos globalnim krizama, uključujući rat u Iranu, i beleži najbrži kvartalni rast još od 2022. godine.

Istovremeno, izvoz iz EU u Kinu opao je – u februaru za 16,2%, uz naročito veliki pad izvoza svinjetine. Iako Kina zavisi od uvoza nafte iz regiona Persijskog zaliva, gde je promet kroz Hormuški moreuz bio poremećen, posledice su ublažene zahvaljujući velikim zalihama.

Odgovor Evropske unije

Evropska unija pokušava da odgovori na rastući trgovinski disbalans. Još ranije je upozoreno da EU prolazi kroz ozbiljan „kineski šok“, a novi kineski ekonomski plan ne pokazuje promenu izvozne strategije.

Zbog toga je Brisel predložio industrijsku strategiju „Proizvedeno u Evropi“, sa ciljem zaštite ključnih sektora. U poslednje tri godine EU vodi dvostruku politiku: s jedne strane pokušava da privuče kineske investicije, a s druge da smanji zavisnost i rizike u trgovini.

Nemački kancelar Fridrih Merc ocenio je da je veliki trgovinski jaz „nezdrav“ i naglasio potrebu da se deficit smanji, jer se u poslednjih pet godina učetvorostručio. EU je već uvela carine do 35% na pojedine kineske automobile kako bi ograničila njihov uvoz.

Kina preti kontramerama

Kina je upozorila da bi mogla da uvede protivmere ukoliko novi evropski zakoni budu diskriminatorni prema kineskim proizvodima. Kinesko ministarstvo trgovine smatra da takve mere krše principe slobodnog tržišta i fer konkurencije.

Slične primedbe stigle su i iz Velike Britanije, koja tvrdi da nova pravila štete njenom izvozu automobila. Evropska komisija, međutim, ističe da su predložene mere u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i očekuje „uzajamnu otvorenost“ u trgovini.

Zavisnost od retkih metala ostaje problem

EU pokušava da smanji zavisnost od uvoza retkih zemnih metala, koji su ključni za proizvodnju tehnologije i baterija. Ipak, Kina i dalje kontroliše čak 93% globalnog tržišta trajnih magneta, a uvoz tih materijala u Evropu nastavlja da raste.

Evropa trenutno nema razvijene rudnike retkih metala, ali nade se polažu u projekat švedske kompanije LKAB, koja istražuje mogućnosti eksploatacije u Arktiku. Ipak, predstavnici industrije upozoravaju da bi, bez značajnih promena, EU mogla postati previše zavisna od Kine – čak do nivoa koji neki opisuju kao „ekonomsku podređenost“.

(Telegraf Biznis/index)