Drama ili još uvek lagano: Koliko nafte Srbija ZAISTA ima u rezervi i da li je dovoljno u kriznim vremenima?

U trenutku kada cena nafte na svetskom tržištu ponovo raste, pitanje energetskih rezervi postaje jedno od ključnih političkih i ekonomskih pitanja u Srbiji. Iz izjava predsednika Aleksandra Vučića i ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović može se složiti prilično jasna slika - Srbija danas raspolaže značajnim rezervama, ali one nisu izražene jednom jednostavnom cifrom, već kroz kombinaciju tona, dana potrošnje i operativnih zaliha.

Predsednik Vučić poslednjih dana insistira na jednoj poruci – „rezerve, rezerve, rezerve“, naglašavajući da je upravo politika njihovog povećanja bila ključna za stabilnost zemlje u kriznim okolnostima. On je najavio da će država pustiti „desetine hiljada tona nafte iz rezervi“ na tržište, ali i istakao da se te zalihe stalno obnavljaju i skupo plaćaju, uz napomenu da Srbija još nije ni dirala vojne rezerve, koje predstavljaju dodatni sigurnosni sloj.

Teme za vas

Iz njegovih izjava jasno proizilazi da Srbija ne čuva samo statičnu rezervu, već vodi aktivnu politiku upravljanja zalihama – kupuje kada može, interveniše kada treba i koristi rezerve kao alat za stabilizaciju tržišta i cena.

S druge strane, ministarka Đedović daje precizniji i tehnički utemeljeniji uvid. Ona navodi da je država u prethodnim godinama sistematski povećavala zalihe i da danas Srbija ima jedne od najvećih rezervi u regionu, uz konkretne brojke: oko 550.000 tona dizela, što pokriva približno 89 dana potrošnje, kao i više od 120.000 tona benzina, dovoljno za više od 80 dana. Istovremeno, podseća da su obavezne rezerve značajno povećane u poslednjim godinama, što pokazuje dugoročni trend jačanja energetske sigurnosti.

Njene izjave dodatno potvrđuju da Srbija ne računa samo na sirovu naftu, već pre svega na derivate – dizel i benzin – koji su ključni za svakodnevno funkcionisanje privrede i građana.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), koji iz ugla industrije naglašava da Srbija trenutno ima stabilan sistem snabdevanja, ali i da prava sigurnost ne leži samo u postojećim zalihama, već u njihovom stalnom obnavljanju i diverzifikaciji izvora. Njegova poruka je zapravo najbliža realnosti tržišta: rezerve nisu broj, već proces.

„Srbija ima stabilno snabdevanje i zalihe koje mogu da odgovore na kratkoročne poremećaje, ali je ključno da se rezerve kontinuirano obnavljaju i diversifikuju pravci snabdevanja.“

On u više navrata naglašava da je suština sistema u tome da rezerve nisu statične, već da funkcionišu kao živi mehanizam koji se stalno dopunjuje i prilagođava tržištu.

Kada se ove perspektive spoje, dobija se jasna suština: Srbija danas raspolaže rezervama koje mogu da pokriju oko tri meseca potrošnje, uz dodatne količine u vojnim i operativnim zalihama, ali i uz mogućnost brzog reagovanja kroz puštanje goriva na tržište.

U praksi, to znači da energetska bezbednost zemlje više ne zavisi samo od trenutnog uvoza, već od sposobnosti države da balansira između skladištenja, tržišta i geopolitike. Upravo u tom prostoru između politike i ekonomije krije se prava vrednost rezervi - ne u njihovoj apsolutnoj količini, već u tome koliko dugo mogu da drže sistem stabilnim kada svet oko njih počne da se trese.

(Telegraf Biznis)