Kolike su rezerve zlata u posedu zemalja? Ova evropska država je veći kupac i od Kine

Centralne banke su u 2025. godini kupile 863 tone zlata, a snažan trend nastavljen je i u prvom kvartalu 2026. godine, kada su službene institucije neto kupile gotovo 244 tone. Narodna banka Poljske bila je najveći kupac zlata u 2025. godini, sa dodatne 102 tone, čime je povećala zlatne rezerve na 550 tona, dok je u prvom kvartalu 2026. godine dodala još 31 tonu zlata i povećala ukupne rezerve na 582 tone.

Srbija je 2025. godinu završila, kako navodi Narodna banka Srbije (NBS), sa rekordnih 52,5 tona, Hrvatska preko Hrvatske narodne banke (HNB) poseduje 1,8 tona zlata, dok je Slovenija završila 2025. godinu sa 4,23 tone zlatnih rezervi.

Teme za vas

"Godine 1880. zlato unutar deviznih rezervi svih centralnih banaka činilo je 90 % ukupnih deviznih rezervi, da bi 2007. godine palo na najniže nivoe u visini tek 9,1 %.

Razlog tome bio je trend ulaganja u obveznice u američkim dolarima (USD) koje su nosile prinos za razliku od zlata. Trend se u zadnjih 20-ak godina korenito promenio tako da se kroz proces dedolarizacije vrši zamena imovine, odnosno prodaju se dolarske obveznice i kupuje zlato kao temelj poverenja u monetarnu politiku.

Time zlato ne postaje samo 'alat' već deo monetarne strategije kojoj pristupaju centralne banke. Navedenom činjenicom, zlato prestaje biti relikt prošlosti i postaje garancija monetarne stabilnosti u budućnosti. HNB za vreme guvernera Željka Rohatinskog prodaje 13 tona zlata u zamenu za dolare, kao odgovor na tadašnji trend većine centralnih banaka, što se u načelu nije pokazalo kao najmudrija odluka. No, lako je danas suditi o tome. Mislim da je nužno donesene odluke uvek gledati u kontekstu vremena kada su donesene", istakao je Vladimir Potočki, član uprave kompanije Auro domus onlajn i direktor sektora investicionog zlata.

U uslovima rata, sankcija, trgovinskih napetosti i sve izraženije podele globalnog finansijskog sistema, zlato ponovo dobija ulogu sigurne i izrazito likvidne imovine.

"Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), centralne banke su u 2025. godini neto kupile 863,3 tone zlata. Iako je to manje od više od 1.000 tona godišnje koliko su kupovale u prethodne tri godine, potražnja je i dalje znatno iznad dugoročnog proseka iz perioda 2010–2021. godine, koji iznosi 473 tone godišnje. Trend se nastavio i u 2026. godini gde su u prvom kvartalu centralne banke i druge službene institucije kupile 243,7 tona zlata, što je 17 % više nego u prethodnom kvartalu i 3 % više nego u istom periodu godinu ranije. Najveći kupci u prvom kvartalu bile su Poljska, Uzbekistan i Kazahstan", kazao je u svojoj analizi Vladimir Potočki.

Najveći prijavljeni kupci zlata u prvom tromesečju 2026. godine:

Poljska – 31 tona

Uzbekistan – 25 tona

Kazahstan – 12 tona

Kina – 7 tona

Češka i Malezija – po 5 tona

Ovi podaci imaju i snažnu geopolitičku težinu. Poljska je zemlja na istočnom krilu NATO-a, neposredno uz prostor najveće bezbednosne krize u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Njena kupovina zlata nije samo finansijska odluka, nego i poruka o načinu na koji države razmišljaju o bezbednosti, rezervama i monetarnoj nezavisnosti.

"Centralne banke ne kupuju zlato zato što prate kratkoročni tržišni trend, nego zato što žele deo rezervi da drže u imovini koja nije vezana uz jednu valutu, jedan finansijski sistem ili jednu političku odluku. Uloga zlata danas je pre svega strateška jer postoje ozbiljne naznake kraja petrodolara. Činjenica je da bi rat u Persijskom zalivu i taj čuveni Ormuski moreuz mogli potpuno da promene globalnu finansijsku arhitekturu", zaključuje analizu Potočki.

(Telegraf Biznis/Poslovni)