Gasna elektrana kod Niša menja energetsku mapu Srbije: Azerbejdžanski gas i trka sa rokovima za NIS

Srbija i Azerbejdžan razgovaraju o izgradnji velike gasne elektrane kod Niša, a prema najavama iz Bakua radovi bi mogli da počnu već naredne godine. Reč je o projektu snage oko 500 megavata, koji bi mogao značajno da promeni energetsku sliku Srbije, ali i da otvori mnogo šire pitanje - odakle će Srbija u budućnosti obezbeđivati dovoljne količine gasa i kako će izgledati nova energetska strategija države.

Paralelno sa planovima za novu elektranu, Srbija vodi pregovore o novim pravcima snabdevanja gasom, širenju interkonektora i rešavanju pitanja vlasništva nad NIS-om, što dodatno komplikuje energetsku računicu zemlje.

Teme za vas

Stručnjak za energetiku Željko Marković ocenjuje da bi elektrana kod Niša mogla da proizvodi između dva i tri teravat-sata električne energije godišnje.

„To je i do deset odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji“, naglasio je Marković.

Novinarka RTS-a Ružica Vranjković ističe da značaj projekta daleko prevazilazi lokalni nivo.

„To bi značilo za celu Srbiju. Donelo bi stabilnost celom energetskom sektoru. Reč je o velikoj elektrani snage oko 500 megavata, koja bi proizvodila struju, ali računa se da će i građani Niša moći da se greju iz te elektrane“, rekla je Vranjković.

Gas iz Azerbejdžana ključan za projekat

Planirano je da elektrana koristi gas iz Azerbejdžana, ali se odmah postavlja pitanje da li postojeći kapaciteti mogu da podnesu dodatnu potrošnju.

Srbija već ima ugovor sa Azerbejdžanom o isporuci gasa preko interkonektora sa Bugarskom, ali su trenutne količine ograničene.

„Sadašnji kapaciteti nisu dovoljni, ali će se sigurno razgovarati o njihovom povećanju. Srbija već dobija određene količine gasa iz Azerbejdžana i logično je očekivati da će se kapaciteti proširivati zajedno sa realizacijom projekta“, navela je Vranjković.

Poseban značaj daje činjenica da Azerbejdžan paralelno ima i obavezu prema Evropskoj uniji da do 2027. godine poveća isporuke gasa evropskom tržištu.

Marković podseća da tehnički prostor za povećanje uvoza već postoji.

„Kapacitet interkonektora je 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, a sada koristimo oko 400 miliona. Ukoliko dođe i ta elektrana, potrošnja bi mogla da poraste na oko milijardu kubnih metara“, objasnio je Marković.

Prema njegovim rečima, ukoliko gradnja počne naredne godine, elektrana bi mogla da bude završena za oko tri godine, iako dinamika zavisi od isporuke opreme, koja često predstavlja najveći problem u energetskim projektima.

Srbija ubrzava izgradnju novih gasnih pravaca

Nova gasna elektrana dodatno ubrzava regionalne energetske projekte i potragu za alternativnim izvorima snabdevanja.

Bugarska je već najavila proširenje kapaciteta gasnog interkonektora Sofija-Niš sa sadašnjih 1,8 na 3,2 milijarde kubnih metara godišnje, što predstavlja povećanje od gotovo 80 odsto.

Istovremeno, Srbija radi i na povezivanju sa Grčkom preko Severne Makedonije, kako bi mogla da koristi LNG gas koji stiže preko grčkih terminala.

„Gasa ima, ali moramo imati i nove pravce dotoka. Zato sve zemlje regiona ubrzano rade na novim gasovodima i energetskim vezama“, istakla je Vranjković.

Srbija već ima zakupljene kapacitete u LNG terminalu u Aleksandropolisu, a dodatne mogućnosti otvara i novi terminal na jugu Grčke.

Marković navodi da bi deo dodatnih količina mogao da dolazi i preko Rumunije, što bi dodatno povećalo sigurnost snabdevanja.

Cena gasa ostaje pod snažnim uticajem geopolitike

Govoreći o tržištu energenata, Marković upozorava da cena gasa i dalje direktno zavisi od globalnih političkih i bezbednosnih prilika.

„Cena gasa je trenutno oko 50 evra po megavat-satu, što je više nego u stabilnim periodima. Geopolitika uvek podiže cenu, dok veća ponuda dovodi do njenog pada“, rekao je Marković.

On smatra da je za Srbiju ključno da ima što više pravaca snabdevanja, jer to povećava mogućnost povoljnije nabavne cene.

Pregovori o NIS-u dodatno komplikuju energetsku sliku

Dok država pokušava da obezbedi nove izvore gasa i stabilnost elektroenergetskog sistema, paralelno traje i neizvesnost oko budućnosti Naftna industrija Srbije.

Prema rečima Vranjković, Srbija je kao akcionar dala ponudu kompaniji MOL Group, a odgovor se očekuje uskoro, pošto rok za pregovore ističe 22. maja.

Marković smatra da je malo verovatno da će konačan dogovor biti postignut u kratkom roku.

„Ključno je da Srbija zaštiti svoje interese, pre svega kada je reč o radu rafinerije i sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta“, ocenio je Marković.

On dodaje da MOL već poseduje više rafinerija u regionu, zbog čega postoji bojazan da rafinerija u Srbiji ne bi radila punim kapacitetom.

„Mi godišnje proizvodimo oko 600.000 tona domaće nafte, ali je rafinerija ranije prerađivala i do 4,5 miliona tona godišnje, što je oko 80 odsto kapaciteta“, podsetio je Marković.

Upravo zato se pitanje nove gasne elektrane, novih interkonektora i budućnosti NIS-a sada posmatra kao deo iste velike energetske slagalice - one koja bi u narednim godinama mogla potpuno da promeni način na koji se Srbija snabdeva energijom.

(Telegraf Biznis)