Tužan kraj za još jednog YU giganta: Fabrika bila ponos države, izvozila širom sveta, ali spasa joj nije bilo

Fabrika konca Dalmatinka u Sinju bila je najznačajniji industrijski objekat Cetinske krajine od polovine prošlog veka do 2010-ih godina.

Današnji ostaci fabrike, dve zgrade, vodotoranj i još aktivni dom zdravlja, podsetnik su na Dalmatinku koja nije značila samo radna mesta, već i nove stanove, izgradnju Sinja, pokretanje kulturnih i sportskih društava, pa čak i izgradnju olimpijskog bazena još 1953. godine. Dalmatinka, čija se reklama pola veka prostirala pročeljima na glavnom zagrebačkom trgu, bila je simbol industrije, tehnološkog razvoja i promene načina života za hiljade ljudi koji su u jednoj generaciji sa seoskog prešli na gradski način života. Dalmatinka je ostala upamćena i kao svedok loše tranzicije i propasti po čemu svakako nije bila usamljen primer.

Teme za vas

Arhitektonski biser socijalizma

Industrijski kompleks Dalmatinke ubraja se među najznačajnija dela moderne arhitekture socijalizma pedesetih i šezdesetih godina.

- Već 1946. godine započela je istorija dugotrajnog faznog projektovanja i izgradnje najveće jugoslovenske tekstilne fabrike Dalmatinka u Sinju, i to najpre predionice, a potom i končare. Prema podacima iz zagrebačkog Arhitektonsko-projektnog zavoda, ista godina označena je kao početak projektovanja tekstilnog giganta, definisanog u okviru prvog petogodišnjeg razvojnog plana, a potpuno završenog 1953. godine u gabaritima od približno 30.000 kvadratnih metara. Jednostavnost i čistota arhitektonske zamisli sa postignutom funkcionalnošću radnih, ali i svih pratećih prostora fabrike, decenijama nakon izgradnje izazivala je poštovanje arhitektonske i tekstilne struke u zemlji i svetu - piše dr Zrinka Paladino u stručnom tekstu "Dalmatinka – primer industrijske arhitekture Lavoslava Horvata".

"Fabrika predata radnicima na upravljanje"

Pogone fabrike gradile su dve građevinske firme, Industrogradnja iz Zagreba i Konstruktor iz Splita. Dalmatinka je od početka bila i ogledni primer socijalističkog samoupravljanja.

Na fabričkoj kapiji bio je istaknut natpis: "Borba radničke klase Jugoslavije, pod rukovodstvom Saveza komunista i druga Tita, ostvarila je načelo Marksa i Engelsa - Fabrike radnicima, te je ova fabrika dana 4. 11. 1951. godine prvi put predata na upravljanje radnicima kolektiva".

"Fabrika je zapošljavala više od 2.500 radnika"

Direktorka Gradske galerije Sikirica u Sinju Dragana Modrić u tekstu "Kako je fabrika menjala grad" kaže:

- Fabrika je počela sa preradom pamučnog prediva sa svega 150 radnika, da bi veoma brzo prerasla u tekstilnog diva koji je na vrhuncu, sedamdesetih godina, zapošljavao više od 2.500 radnika.

Dalmatinka je zadovoljavala 65 odsto potreba bivše Jugoslavije za pamučnim predivom i koncem. Osim toga, fabrika je izvozila konac širom Evrope, pa čak i na afrički i azijski kontinent, u Burmu, Alžir i Iran.

- Kao i brojne druge fabrike u tom periodu, sprovodila je politiku stambenog zbrinjavanja radnika putem povoljnih kredita ili izgradnjom stambenih objekata, što je značajno uticalo na urbanizaciju grada Sinja i okoline. Dalmatinka je finansirala i izgradnju gradskog bazena olimpijskih dimenzija, koji je Sinj dobio već 1953. godine. Dalmatinka je bila i osnivač brojnih sportskih i kulturnih društava, koja su nakon propasti fabrike nastavila sa radom. Fabrika je imala odmarališta za radnike, letovalište u Strožancu i kuću za odmor na obližnjem jezeru Peruća. Bila je pokretač lokalne ekonomije, društvenog i urbanističkog razvoja grada. Promenom političkog, ekonomskog i društvenog okvira, fabrika prolazi bolan tranzicioni proces privatizacije, koji se završava stečajem i protestima radnika - kaže Modrić.

Dalmatinka je počela sa proizvodnjom pamučnog češljanog prediva i konca, a od 1954. godine rade farbara, polirnica i konfekcija. Mašine su uvezene iz Velike Britanije, Savezne Republike Nemačke, Italije, Švajcarske i Švedske. Pomoćna tehnologija izrađivana je u tadašnjoj Jugoslaviji. Radna snaga obrazovana je na različite načine, uključujući školovanje u tekstilnim fabrikama u Dugoj Resi, Mariboru, Kranju i Velikoj Britaniji.

Opismenjavanje i stipendije za radnike

- Radnici prve generacije uglavnom su bili nepismeni, pa je fabrika pokrenula aktivnu politiku opismenjavanja koja se sprovodila kroz kurseve i dodelu stipendija, a kasnije i otvaranjem školskih odeljenja. U početku je bilo teško motivisati radnike za učenje, pa je fabrika uvela izmene u tarifni pravilnik. Radnici koji nisu položili ispit zarađivali su šest dinara manje po satu od onih koji su ga položili - navodi Modrić.

U Sinju je 1954. osnovana Industrijska tekstilna škola i večernja škola za tekstilce. Fabrički centar za stručno obrazovanje radnika pokrenut je 1960. godine, a u to vreme postojali su i kursevi engleskog i nemačkog jezika za radnike. U obližnjoj Vrliki je, kako bi se iskoristio pamučni otpad, 1960. godine izgrađena predionica koja je zapošljavala 70 radnika.

Dalmatinka je bila prva fabrika u Jugoslaviji koja je proizvodila sintetički konac. Poslovanje je bilo uspešno, pa je 1977. godine pogon proširen, a kapacitet povećan za 36 odsto. Osamdesetih godina fabrika je zapošljavala 2.750 radnika i proizvodila 3.500 tona konca, što je zadovoljavalo 65 odsto domaćih potreba. Većinu radne snage, oko 80 odsto, činile su žene.

Između 1955. i 1981. godine Dalmatinka je izgradila 224 stana i 18 samačkih soba, a odobravala je i kredite za izgradnju porodičnih kuća.

Stečaj, dugovi i kraj proizvodnje

Tranzicioni period i gubitak tržišta bili su početak kraja Dalmatinke. Privatizovana je 1993. godine, kad je imala oko dve hiljade radnika, dok je stečaj proglašen 2001. godine sa 860 zaposlenih. Italijanska kompanija La Distributrice kupila je fabriku 2004. godine kako bi nastavila proizvodnju koja je ugašena 2009. godine. Ponovo je proglašen stečaj, a radnici su ostali bez svojih potraživanja. Dug za neisplaćene plate premašivao je milion i po evra dok je dug prema državi za neuplaćene doprinose iznosio isto toliko.

Na poslednjem stečajnom ročištu 2017. godine za Dalmatinku Novu nije bilo kupaca. Odlukom gradskih vlasti iz 2023. godine zemljište na kojem se nalaze ruševine fabrike prenamenjeno je za trgovinske, sportsko-rekreativne, ugostiteljske, kulturno-zabavne, poslovne, proizvodne, uslužne i skladišne sadržaje.

Od Dalmatinke su danas ostala samo sećanja.

(Telegraf.rs/Index)