Firme beže iz Nemačke, stručnjaci šokirani velikim gubicima: "Ovo je najgora kriza u istoriji naše države"

Posetiocu nije potrebno mnogo vremena u Ingolštatu, gradu srednje veličine u Bavarskoj, da primeti da je ovo Audijev grad. Odmah pored gradske većnice nalazi se Audijev šalter zdravstvenog osiguranja, zatim impresivan muzej proizvođača automobila, kao i reklame koje najavljuju Audijevu letnju koncertnu sezonu koja počinje ovog vikenda. Ako upoznate nekoga iz grada, velike su šanse da radi u Audijevoj fabrici, koja ovde zapošljava oko 40.000 ljudi, ili da je u srodstvu sa nekim ko tamo radi. Uspeh Audija pretvorio je Ingolštat iz uspavanog mesta sa 30.000 stanovnika nakon Drugog svetskog rata u grad sa gotovo 150.000 stanovnika.

Upravo zato problemi u koje je Audi zapao – pad dobiti i smanjenje broja zaposlenih – pomažu da se objasni zašto je grad zapao u duboku finansijsku krizu. Prihodi od poreza na poslovanje prepolovili su se za samo nekoliko godina, pre svega zbog problema Audija i njegove matične kompanije Folksvagen (Volkswagen).

Teme za vas

Situacija je toliko ozbiljna da je Vlada Gornje Bavarske ranije ove godine odbila budžet Ingolštata i zabranila gradu nova ulaganja. Veliki projekti, poput obnove čuvenog brutalističkog pozorišta, stavljeni su na čekanje. Učenici su morali da budu premešteni iz jedne dotrajale škole jer grad nije mogao da finansira njenu obnovu.

"Audi je blagoslov za naš grad, ali isto tako i rizik", kaže gradonačelnik Mihael Kern.

Nekada su plivali u novcu

Pošto prihodi gradova u velikoj meri zavise od uspeha lokalnih kompanija, mnogi nemački gradovi dele njihovu sudbinu – kada privreda napreduje, napreduju i gradovi, a kada kompanije zapadnu u probleme, posledice se osećaju i u gradskim budžetima.

U dobrim vremenima neki su doslovno plivali u novcu. Jedan gradić sa Daimlerovom fabrikom u blizini Štutgarta popločao je pešačke prelaze mermerom iz Karare.

Ali kada industrija posrne, gradovi obolevaju, a taj problem više nije ograničen samo na nekadašnje industrijske oblasti poput Rura ili Sarlanda. Gradove u bogatoj saveznoj pokrajini Baden-Virtemberg teško su pogodili problemi automobilske industrije. Teškoće Ludvigshafena, jednog od najzaduženijih nemačkih gradova, usko su povezane sa problemima hemijskog giganta BASF-a.

Čak se i gradovi sa raznovrsnijom privredom nalaze pred provalijom. Njihovi prihodi više ne mogu da prate sve veće rashode. Prema novom izveštaju Fondacije Bertelsman (Bertelsmann Stiftung), ukupan budžetski manjak nemačkih opština i gradova prošle godine dostigao je rekordne 32 milijarde evra, što je gotovo 30 odsto više nego godinu ranije. Gotovo svi očekuju da će se stanje dodatno pogoršavati, prenosi Jutarnji pozivajući se na The Economist.

"Ovo je najgora kriza u istoriji Savezne Republike Nemačke", kaže Rene Gajsler, profesor javne uprave na Visokoj tehničkoj školi u Vildauu.

Kao glavne razloge navodi snažan rast inflacije, posebno u građevinarstvu, povećanje troškova zaposlenih, kao i nove zakone koje je usvojio Bundestag, naročito one koji se odnose na naknade za mlade i osobe sa invaliditetom, a koje finansiraju opštine. Takvi obavezni izdaci danas čine 80 odsto budžeta Ingolštata, primoravajući grad na drastične rezove u ostalim oblastima. U siromašnijim gradovima pritisak je još veći. Gajsler očekuje da će mnoge opštine pribegavati "neprimetnim rezovima" kako bi uspele da zatvore budžete.

Vidljive posledice

Posledice su vidljive svuda. Bajrojt je otkazao proslavu 150. godišnjice prvog festivala Riharda Vagnera. Siromašne berlinske gradske opštine teško se nose sa najezdom otrovnih dlakavih gusenica. Baš kao radnici koji, čekajući platu, založe nakit u zalagaonici, neki gradovi su posegnuli za kratkoročnim budžetskim kreditima, kojima izmiruju tekuće račune.

Širom Nemačke škole, putevi i sportske hale propadaju jer su ulaganja u infrastrukturu naglo smanjena. Zaostatak u ulaganjima u lokalnu infrastrukturu porastao je na rekordnu 231 milijardu evra.

Poručujući da je došao poslednji trenutak za reakciju, gradonačelnici širom Nemačke održali su 22. juna javne skupove kako bi upozorili da su iscrpeli svoje finansijske mogućnosti.

"Ovu godinu još možemo da izdržimo, ali posle toga mnogi gradovi će biti dovedeni do zida", kaže Martin Vilhelm, gradski rizničar Ofenbaha, grada u okolini Frankfurta.

Kako izaći iz ove krize? Gradovi i opštine traže od savezne vlade da se pridržava načela "ko propisuje, taj plaća", odnosno da obezbedi novac za sprovođenje svakog novog zakona čije troškove prebacuje na lokalne vlasti. Opštine koje nemaju finansijske rezerve traže i do 30 milijardi evra hitne pomoći.

Savezna vlada, koja se i sama bori sa budžetskim ograničenjima, za sada nije ponudila značajniju pomoć. Ipak, prema rečima Henrika Šelera, stručnjaka za javne finansije iz Nemačkog instituta za urbana pitanja, stanje je toliko ozbiljno da se očekuje da će savezna vlada ipak intervenisati do kraja godine. U suprotnom, upozorava, "mogli bismo da svedočimo svojevrsnoj revoluciji".

U Ingolštatu za sada nema govora o revoluciji. Međutim, Mišel i Kristijan, bračni par iz grada, kažu da već primećuju prve znake propadanja – od biblioteka koje su prinuđene da prikupljaju donacije do gradskog festivala kojem je smanjen budžet. Mnogi strahuju da bi dalje pogoršanje javnih usluga moglo da poveća podršku krajnje desničarskoj stranci Alternativa za Nemačku.

"Svaki školski krov koji prokišnjava i ostane nepopravljen tri godine dodatno jača desne populiste", kaže Mark Grandmontanj, pročelnik za obrazovanje i kulturu u Ingolštatu.

Možda će upravo takav razvoj događaja naterati političare u Berlinu da ozbiljnije pristupe rešavanju ovog problema.

(Telegraf Biznis/Jutarnji)