MMF poslao poruku koja menja sve: Ako je Srbija zaista najbrže rastuća ekonomija Evrope, svi ćemo ovo OSETITI!

Ako se ostvare projekcije o kojima je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, srpska ekonomija mogla bi da uđe u period najbržeg privrednog rasta u Evropi, što bi imalo posledice daleko šire od samih makroekonomskih pokazatelja. Međutim, ekonomisti upozoravaju da visoke stope rasta same po sebi nisu dovoljne ako ih ne prate veće plate, produktivnost i životni standard građana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Srbija među pet najbrže rastućih evropskih ekonomija u narednih pet godina, dok bi već sledeće godine mogla da bude na prvom mestu u Evropi po stopi privrednog rasta.

Teme za vas

Takve projekcije, ukoliko budu potvrđene, predstavljale bi snažan signal investitorima da je Srbija i dalje jedno od najdinamičnijih tržišta u regionu. Veći privredni rast obično znači više investicija, otvaranje novih radnih mesta, rast potrošnje i veće poreske prihode države, što ostavlja više prostora za ulaganja u infrastrukturu, zdravstvo i obrazovanje.

Ekonomisti, međutim, upozoravaju da nije presudna samo brzina rasta, već i njegov kvalitet.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić više puta je isticao da "visoke stope privrednog rasta imaju puni smisao samo ako se preliju na rast životnog standarda građana, veće zarade i razvoj domaće privrede, a ne ostanu samo statistički podatak."

Sličnog stava je i ekonomista Ivan Nikolić, direktor za naučno-istraživački razvoj Ekonomskog instituta, koji je ranije ocenio da "Srbija poslednjih godina pokazuje otpornost na spoljne krize zahvaljujući investicijama i javnim infrastrukturnim projektima, ali će za dugoročno održiv rast biti ključni produktivnost, izvoz i veća ulaganja privatnog sektora."

Šta bi građani mogli da osete?

Ukoliko Srbija zaista ostvari najvišu stopu rasta u Evropi, to bi moglo da znači nastavak rasta plata i penzija, veće zapošljavanje, više stranih investicija i nastavak velikih državnih infrastrukturnih projekata. Istovremeno, brži rast privrede mogao bi da poveća tražnju za radnicima, što bi dodatno podiglo zarade u pojedinim sektorima.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da ekonomski rast ne znači automatski i veći kvalitet života. Ukoliko inflacija nastavi da raste brže od primanja ili produktivnost ne prati povećanje zarada, građani mogu imati utisak da se makroekonomski uspesi ne vide dovoljno u njihovim kućnim budžetima.

Prema poslednjim prognozama MMF-a, Srbija se zaista nalazi među evropskim zemljama sa najvišim očekivanim stopama privrednog rasta u narednom periodu, pre svega zahvaljujući snažnim investicijama, rastu domaće tražnje i velikim infrastrukturnim projektima. Istovremeno, MMF naglašava da će očuvanje fiskalne discipline, nastavak strukturnih reformi i kontrola inflacije biti ključni uslovi da se takve projekcije i ostvare.

Upravo zato narednih nekoliko godina biće važan test za srpsku ekonomiju. Ako optimistične prognoze budu praćene rastom produktivnosti, izvoza i životnog standarda, Srbija bi mogla da učvrsti poziciju jedne od najbrže rastućih ekonomija kontinenta. Ukoliko se to ne dogodi, visoke stope rasta ostaće pre svega uspeh na makroekonomskim tabelama, a manje u svakodnevnom životu građana.

(Telegraf Biznis)