TRAMP POVLAČI POTEZ KOJI JE ŠOKIRAO AMERIKU: Pokušava da zauvek zaštiti sebe i porodicu od poreskih kontrola?

Američki predsednik Donald Tramp ponovo se našao u centru pažnje, ali ovog puta zbog pravnog spora koji bi mogao da ima mnogo šire posledice od samog slučaja.

U fokusu nije politika, već pitanje može li nagodba sa državom postati presedan koji menja način na koji funkcioniše poreski sistem, kako navodi Jutarnji.hr. Tramp se našao u centru novih kontroverzi nakon navoda da njegova administracija pokušava da uvede pravnu zaštitu koja bi njemu i članovima njegove porodice mogla trajno da onemogući poreske provere.

Teme za vas

Presedan bez presedana?

Povod za raspravu je interni memorandum američkog Ministarstva pravde, u kojem se, prema pisanju više američkih medija, navode formulacije poput "forever bar and preclude" ("zauvek zabraniti i onemogućiti"), a koje se odnose na ograničavanje budućih postupaka povezanih sa ranijim poreskim prijavama Donalda Trampa i članova njegove porodice.

Iako administracija odbacuje tvrdnje da se predsedniku daje bilo kakav poseban status, deo pravnih stručnjaka smatra da bi ovakav dogovor mogao da stvori presedan bez presedana u savremenoj američkoj poreskoj praksi.

Zašto je slučaj važan za biznis?

Za investitore i kompanije ovo nije samo politička priča, već pitanje pravne sigurnosti i jednakosti svih poreskih obveznika.

Poreska uprava SAD (IRS) tradicionalno ima široka ovlašćenja da kontroliše poreske prijave građana i kompanija, bez obzira na njihov politički ili društveni položaj. Upravo zbog toga svako moguće ograničavanje tih ovlašćenja izaziva posebnu pažnju finansijskih tržišta i poslovne zajednice.

Stručnjaci upozoravaju da je predvidiv poreski sistem jedan od temelja investicione sigurnosti, pa bi svako rešenje koje ostavlja prostor za različit tretman pojedinih poreskih obveznika moglo da naruši poverenje u institucije.

Kritike zbog mogućeg sukoba interesa

Dodatne polemike izazvala je činjenica da je u postupku učestvovao Tod Blanše, nekadašnji Trampov advokat, koji danas obavlja jednu od vodećih funkcija u Ministarstvu pravde.

Kritičari smatraju da upravo ta okolnost otvara pitanje mogućeg sukoba interesa i traže dodatna objašnjenja načina na koji je nagodba postignuta.

Takođe ističu i da bi predsednik mogao da iskoristi izvršna ovlašćenja kako bi sebi obezbedio privilegije koje nisu dostupne drugim američkim građanima.

Trampov pravni tim, međutim, ističe da je cilj sporazuma bio isključivo rešavanje posledica nezakonitog objavljivanja poverljivih poreskih prijava i zaštita od, kako navode, politički motivisanih postupaka, a ne stvaranje bilo kakvog poreskog imuniteta.

Presedan ili obična nagodba?

Donald Tramp je i ranije bio predmet višegodišnjih sporova zbog svojih poreskih prijava, koje su nakon sudskih procesa delimično postale javne krajem 2022. godine.

Upravo zato novi slučaj prevazilazi ličnost predsednika i otvara pitanje koliko daleko izvršna vlast može da ide prilikom sklapanja nagodbi sa državnim institucijama.

Pravni eksperti ocenjuju da bi, ukoliko sporazum ostane u ovom obliku ili bude osporen, konačnu reč gotovo izvesno mogli da daju savezni sudovi. Ishod tog procesa mogao bi da postane važan presedan ne samo za američki poreski sistem, već i za način na koji se u budućnosti budu rešavali sporovi između države i velikih poreskih obveznika.

(Telegraf Biznis/Jutarnji.hr)