Kupuju ga za nekoliko dinara, prodaju za 600! Ovo je najisplativiji letnji posao na plaži!
Jedan od najprepoznatljivijih zvukova leta na Jadranu nije talas, već dobro poznati povik prodavaca: "Kukuruz, kukuruz!". Mnogi turisti bez razmišljanja izdvoje pet evra za kuvani klip, ali retko ko se zapita koliko taj kukuruz zapravo košta pre nego što stigne do šerpe.
Upravo ta računica ovih dana izazvala je veliku pažnju u Hrvatskoj.
Teme za vas
Evo zašto je Đerdap 3 mnogo više od hidroelektrane: Najvažniji energetski projekat Srbije tek dolazi
Kakva je sezona na crnogorskom primorju? U Boki se traži soba više, a ovaj grad je podbacio zbog skupoće
Kako piše Slobodna Dalmacija, šećerac se u sezoni, kada se kupuje na veliko, može nabaviti za svega nekoliko evrocenti po klipu, dok se na plažama prodaje i do 100 puta skuplje.
Promet od prodaje nije isto što i čista zarada
Na prvi pogled deluje kao posao iz snova. Ako bi prodavac kupio 1.000 klipova po oko pet centi, za nabavku bi izdvojio približno 50 evra. Ukoliko bi svaki prodao po pet evra, promet bi dostigao čak 5.000 evra. Razlika između nabavne i prodajne vrednosti izgleda gotovo neverovatno, ali ekonomisti upozoravaju da to nije isto što i zarada.
U konačnu cenu ulaze troškovi prevoza, kuvanja, plina ili električne energije, ambalaže, termo-posuda, radne snage, poreza, dozvola, kao i rizik da deo robe ostane neprodat. Sezona traje svega dva do tri meseca, a jedan kišni ili vetroviti dan može gotovo prepoloviti promet, dok kuvani kukuruz koji se ne proda uglavnom završava u otpadu.
Cena spram kupovne moći gostiju
Stručnjaci ističu da visoku cenu određuje pre svega tržište. Turistima pet evra za kukuruz često nije veliki izdatak, posebno kada hranu mogu da kupe bez napuštanja plaže. Zbog toga se cena prilagođava kupovnoj moći gostiju, a ne stvarnoj proizvodnoj vrednosti samog klipa.
Istovremeno, ovakvi primeri ponovo otvaraju pitanje koliko je Hrvatska postala skupa turistička destinacija. Dok jedni smatraju da je sasvim normalno da ponuda i potražnja određuju cenu, drugi upozoravaju da previsoke marže mogu ostaviti loš utisak kod gostiju i dugoročno uticati na konkurentnost turizma.
Dok ima para, biće i muzike
Ekonomisti zato poručuju da je jedini pravi regulator upravo kupac. Dok god postoji dovoljno ljudi spremnih da za klip kukuruza izdvoje pet evra, malo je verovatno da će prodavci imati razlog da spuste cenu.
(Telegraf Biznis/Slobodna Dalmacija)