Tramp zaoštrava trgovinski rat: SAD uvode carine od 25 odsto Brazilu
Sjedinjene Američke Države uvešće od 22. jula carinu od 25 odsto na većinu uvoza iz Brazila, saopštila je Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (U.S. Trade Representative's office - USTR).
Time će ta južnoamerička zemlja postati prva u kojoj je postignut cilj nove trgovinske strategije administracije američkog predsednika Donalda Trampa zasnovane na istragama o navodno nepoštenim trgovinskim praksama, preneo je Rojters.
Teme za vas
Evo zašto je Đerdap 3 mnogo više od hidroelektrane: Najvažniji energetski projekat Srbije tek dolazi
Kakva je sezona na crnogorskom primorju? U Boki se traži soba više, a ovaj grad je podbacio zbog skupoće
USTR napominje da je jednogodišnja istraga pokazala da brazilske politike u oblastima digitalne trgovine, carina, zaštite intelektualne svojine, pristupa tržištu etanola i borbe protiv krčenja šuma predstavljaju prepreku američkoj trgovini.
Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir izjavio je da su nove mere neophodne kako bi američki radnici i kompanije mogli da se ravnopravno takmiče na tržištu.
- Opsežni pregovori sa Brazilom tokom protekle godine nisu rešili ove probleme, ali ostajemo otvoreni za nastavak razgovora - naveo je Grir.
Američki državni sekretar Marko Rubio optužio je vladu brazilskog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve da nije pregovarala "u dobroj veri", ocenivši da je brazilski lider "stavio sopstveni ego ispred interesa brazilskog naroda".
Nove carine neće obuhvatiti pojedine ključne brazilske izvozne proizvode, uključujući govedinu, kafu, avione, sirovo gvožđe i retke metale, ali će biti primenjene na širok spektar druge robe, među kojima su šećer, čelik i tekstilni proizvodi.
Brazil je oštro kritikovao odluku Vašingtona, a predsednik Lula da Silva ocenio je da su američke mere neopravdane i najavio da će njegova zemlja zatražiti zaštitu pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), uz mogućnost uvođenja recipročnih mera.
Pored toga, SAD vode i posebnu istragu o navodnoj upotrebi prinudnog rada u pojedinim sektorima u Brazilu, koja bi mogla da dovede do dodatne carine od 12,5 odsto, čime bi ukupno opterećenje za deo brazilskog izvoza poraslo na 37,5 odsto.
(Telegraf Biznis/Tanjug)