Rusi masovno dižu novac iz banaka i kriju ga ispod dušeka! Ovo je novi trend koji zabrinjava ekonomiste

Čuvanje novca ispod dušeka više nije samo stara izreka. U Rusiji ova praksa ponovo postaje stvarnost, a sve više građana i preduzeća okreće se gotovini zbog rasta poreza, nepoverenja u bankarski sistem i sve većeg finansijskog pritiska.

Kako piše italijanski list Korijere dela Sera, mala i srednja preduzeća sve češće prelaze na gotovinsko poslovanje, dok je Centralna banka Rusije od početka godine u opticaj pustila čak 1,56 biliona rubalja, odnosno oko 18 milijardi evra, što predstavlja najveći rast količine gotovine van perioda pandemije.

Teme za vas

Rusija je godinama važila za jednu od najdigitalizovanijih zemalja na svetu. Gotovo svaka kupovina, bez obzira na iznos, obavljala se karticama ili mobilnim plaćanjem. Tome su doprinosile veoma niske bankarske naknade i jednostavan poreski sistem za male transakcije.

Kada je Vladimir Putin došao na vlast, jedno od njegovih ključnih obećanja bilo je obračun sa sivom ekonomijom i poslovanjem u gotovini. Tokom prethodne dve decenije Rusija je gotovo u potpunosti digitalizovala platni promet, a većina finansijskih transakcija odvijala se unutar bankarskog sistema. Upravo se to smatralo jednim od značajnijih ekonomskih uspeha njegove vlasti.

Međutim, nakon rata u Ukrajini i zapadnih sankcija, situacija se promenila. Sve češći prekidi interneta, strah od mogućeg ograničavanja pristupa bankarskim računima i rast poreskog opterećenja podstakli su građane da ponovo čuvaju novac u gotovini.

Prema podacima Centralne banke Rusije, oko 15 odsto građana danas svoju ušteđevinu drži isključivo u kešu. Samo tokom marta, kada su zabeleženi problemi sa internetom, građani su iz banaka podigli dodatnih 300 milijardi rubalja, pa je ukupna količina gotovine u opticaju dostigla 20 biliona rubalja, što odgovara približno 9,1 odsto ruskog bruto domaćeg proizvoda.

Čak je i list Moskovski komsomolec ocenio da je do pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo da će se stanovnici jedne od najdigitalizovanijih država sveta vraćati navici skrivanja novca po kućama.

Količina gotovine u opticaju postala je i svojevrstan pokazatelj raspoloženja građana. Prvi veliki skok zabeležen je u septembru 2022. godine, kada je Putin proglasio delimičnu mobilizaciju, a novi talas usledio je tokom pobune Jevgenija Prigožina i njegove privatne vojne kompanije Vagner, kada je neizvesnost dodatno povećala povlačenje novca iz banaka.

Ovakav trend ima ozbiljne posledice i po državni budžet. Veći promet gotovine otežava naplatu poreza upravo u trenutku kada Rusija beleži rast budžetskog deficita. Dodatni pritisak stvorilo je i povećanje PDV-a sa 20 na 22 odsto, kao i ukidanje pojedinih poreskih olakšica.

Na problem upozorava i Taras Skvorcov, finansijski direktor Sberbanke, najveće ruske banke. On navodi da postoje "veoma ozbiljni znaci" da sve veći broj kompanija zaposlenima isplaćuje deo zarade "u koverti", odnosno mimo zvaničnih tokova.

„Ne vidimo da se gotovina vraća u bankarski sistem preko bankomata, terminala ili naplate pazara. Novac sve više ostaje u rukama građana“, rekao je Skvorcov za agenciju Interfaks.

Iako stručnjaci ocenjuju da još nije reč o masovnoj panici, sve izraženije povlačenje gotovine iz banaka predstavlja signal da raste nepoverenje u finansijski sistem. Za zemlju koja je godinama bila primer digitalnog plaćanja, povratak novca ispod dušeka mnogi vide kao upozorenje da se ekonomska klima značajno promenila.

(Telegraf Biznis)