Dok je svet strahovao od rata i požara, oni su zarađivali 700.000 dolara svakog minuta

Dok su se iznad Bliskog istoka dizali stubovi dima, cena barela nafte jurila ka nivoima kakve svet nije video godinama, a Evropa ulazila u još jedno leto ekstremnih vrućina, na drugoj strani iste priče vrteli su se milijarde dolara.

Rat, strah od nestašice energenata i klimatski ekstremi za najveće svetske naftne kompanije nisu značili poslovnu katastrofu. Naprotiv.

Teme za vas

Prema analizi britanskog lista Gardijan, osam najvećih svetskih proizvođača nafte ostvarilo je od aprila do kraja juna gotovo 93 milijarde dolara dobiti. To je skoro dvostruko više od nešto manje od 50 milijardi dolara koliko su zaradili u istom periodu prošle godine.

Drugim rečima, njihove zajedničke zarade rasle su tempom većim od 700.000 dolara svake minute.

Na listi se nalaze neka od najmoćnijih imena svetske energetske industrije – Saudi Aramko, BP, Šel, Ekvinor, Total Enerdžis, Eni, Ševron i EksonMobil.

Rat podigao cenu nafte, a zarade eksplodirale

Ogroman rast profita nije bio slučajan.

Rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana izazvao je jedan od najvećih potresa na energetskom tržištu poslednjih godina. Strah od prekida isporuka, problema u transportu i širenja sukoba podigao je cenu nafte na više od 126 dolara po barelu.

Za građane širom sveta to je značilo skuplje gorivo i veće troškove života.

Za naftne gigante koji su nastavili da prodaju milione barela dnevno - značilo je milijarde dodatne zarade.

Saudijski gigant zaradio više od 33 milijarde dolara

Najveći dobitnik ponovo je bio Saudi Aramko, državna naftna kompanija Saudijske Arabije i najveći proizvođač nafte na svetu.

Kompanija je u drugom kvartalu ostvarila više od 33 milijarde dolara neto dobiti, što predstavlja rast od oko trećine u odnosu na raniji period.

To se dogodilo uprkos činjenici da je deo saudijske energetske infrastrukture tokom sukoba bio izložen raketnim i napadima dronovima, piše Express.

Američki giganti nisu mnogo zaostajali

Ševron je prijavio 12,2 milijarde dolara neto dobiti, više nego pet puta više nego godinu dana ranije.

EksonMobil je zaradio 14,5 milijardi dolara, gotovo dvostruko više nego prethodne godine i najviše još od energetske krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu 2022. godine.

Situacija je otišla toliko daleko da je američki predsednik Donald Tramp javno kritikovao upravo ove kompanije zbog ogromne zarade ostvarene tokom rata sa Iranom i zapretio da bi deo vanrednog profita mogao biti vraćen građanima.

Evropski naftni divovi takođe oborili rekorde

Ni evropske kompanije nisu zaostale.

BP je između aprila i juna ostvario 5,73 milijarde dolara dobiti, dok je prethodni kvartal završio sa oko 2,5 milijardi dolara.

Šel je prijavio gotovo 9,84 milijarde dolara, što predstavlja jedan od najboljih kvartalnih rezultata u istoriji kompanije.

Norveški Ekvinor povećao je profit sa 1,8 na 3,2 milijarde dolara.

Istovremeno je tržišna vrednost ovih osam kompanija porasla za oko 600 milijardi dolara, premašivši ukupno tri biliona dolara.

Dok je profit rastao, Evropa je gorela

Dok su naftni giganti beležili rekordne zarade, Evropa se suočavala sa jednim od najtoplijih i najsušnijih leta poslednjih godina.

Prema podacima organizacije World Weather Attribution, između aprila i juna veliki delovi kontinenta imali su znatno manje padavina od proseka.

Temperature u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i južnoj Engleskoj bile su između pet i 12 stepeni iznad proseka, dok su desetine hiljada hektara izgorele u požarima.

Naučnici smatraju da su emisije gasova sa efektom staklene bašte učinile ovakve toplotne talase znatno intenzivnijim.

BP smanjuje ulaganja u zelenu energiju

Posebnu pažnju privukao je slučaj kompanije BP, koja je poslednjih godina odustala od ambicioznih planova za energetsku tranziciju.

Kompanija je godišnji budžet za zelene projekte smanjila sa oko pet milijardi dolara na između 1,5 i dve milijarde dolara, dok je deo projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije stavljen na prodaju.

Istovremeno raste pritisak dela političara i ekoloških organizacija da se uvede poseban porez na vanrednu dobit naftnih kompanija, kako bi se taj novac usmerio u obnovljive izvore energije, zaštitu od požara, poplava i prilagođavanje klimatskim promenama.

Naftne kompanije odgovaraju da je reč o cikličnoj industriji u kojoj cene mogu jednako brzo da padnu kao što su porasle, te da su za nova nalazišta, rafinerije i infrastrukturu potrebna ogromna dugoročna ulaganja.

Ipak, brojke iz proleća 2026. godine teško je ignorisati.

Gotovo 93 milijarde dolara dobiti za samo tri meseca. Više od 700.000 dolara svake minute. Tržišna vrednost veća od tri biliona dolara.

Dok su države brojale štetu od rata, suša, požara i ekstremnih temperatura, najveći svetski proizvođači nafte zabeležili su jedan od najprofitabilnijih kvartala u svojoj istoriji.

(Telegraf Biznis)