Zašto su Amerikanci prodali evre da bi spasli Japan? ECB za potez saznala tek kada je sve bilo gotovo

Evropska centralna banka (ECB) obaveštena je tek nakon što je američki Trezor prodao evre i kupio japanske jene, u potezu koji se u Frankfurtu smatra presedanom i ozbiljnim odstupanjem od višedecenijske prakse saradnje zapadnih monetarnih vlasti.

Američke vlasti prodale su evre kako bi kupovinom japanskih jena podržale posrnulu japansku valutu, a da o tome prethodno nisu obavestile Evropsku centralnu banku.

Teme za vas

ECB je za ovu transakciju saznala tek nakon što je ona završena, u petak 31. jula, objavio je Fajnenšel tajms (Financial Times), pozivajući se na više izvora upoznatih sa događajem. Predsednica ECB Kristin Lagard i američki ministar finansija Skot Besent razgovarali su o intervenciji tek narednog dana.

Izostanak prethodnih konsultacija dodatno je naglasio neuobičajenu prirodu prve zajedničke akcije Vašingtona i Tokija usmerene na jačanje jena još od 1998. godine. Posebno iznenađenje izazvala je odluka Sjedinjenih Američkih Država da za kupovinu jena koriste evre, jer bi se u ovakvim situacijama tradicionalno očekivala prodaja američkog dolara.

U ECB smatraju da je napravljen presedan

Pojedini visoki zvaničnici Evropske centralne banke ocenjuju da je američko korišćenje evra predstavljalo do sada nezabeleženo kršenje ustaljenih pravila saradnje među zapadnim centralnim bankama.

Centralne banke i ministarstva finansija zapadnih zemalja još od završetka Drugog svetskog rata intervencije na deviznim tržištima uglavnom sprovode uz prethodne konsultacije. Cilj takve prakse jeste izbegavanje pogrešnih signala tržištima i očuvanje poverenja među saveznicima.

Jedan od sagovornika Fajnenšel tajmsa, upoznat sa razgovorima evropskih kreatora monetarne politike, ocenio je američku prodaju evra kao "veoma upadljiv" i "tužan" potez. U Evropi postoji bojazan da bi ovakav presedan mogao da naruši saradnju centralnih banaka koja je decenijama doprinosila globalnoj finansijskoj stabilnosti.

Američki Trezor, međutim, tvrdi da nema obavezu da sa stranim institucijama usklađuje odluke o upravljanju rezervama iz svog Fonda za stabilizaciju deviznog kursa (Exchange Stabilization Fund – ESF).

Iz Trezora su saopštili da se takve odluke donose na osnovu procene likvidnosti tržišta, vrednosti imovine i drugih relevantnih faktora, potvrdivši da je prošle sedmice izvršena preraspodela rezervi unutar fonda.

Dodatnu napetost izazvala je izjava visokog zvaničnika administracije predsednika Donalda Trampa, koji je poručio da Vašington, za razliku od ECB, poštuje poverljivost razgovora sa međunarodnim partnerima.

ECB i Federalna rezervna banka Njujorka nisu želele da komentarišu slučaj.

Zašto su Amerikanci prodavali evre, a ne dolare?

Intervenciju je tehnički sprovela Federalna rezervna banka Njujorka u ime američkog Trezora.

Prodaja dolara za japanske jene mogla je da bude protumačena kao signal da Vašington želi slabiji dolar. To bi bilo u suprotnosti sa politikom Skota Besenta, koji zagovara snažan američki dolar, a moglo bi dodatno da podstakne inflaciju u SAD.

Zbog toga je odlučeno da se prodaju evri, čime je intervencija usmerena na odnos evra i jena, uz znatno manji neposredni pritisak na kurs američke valute.

Ekonomisti spekulišu da je Vašington želeo i da spreči Japan da, kako bi obezbedio dolare za odbranu svoje valute, počne da prodaje velike količine američkih državnih obveznica. Takav potez mogao bi dodatno da poveća troškove zaduživanja SAD u trenutku kada su prinosi na dugoročne obveznice blizu najviših nivoa u poslednjih 19 godina.

Japan za dva dana potrošio oko 87 milijardi dolara

Preliminarni podaci Banke Japana pokazuju da je Tokio tokom dve intervencije mogao da potroši oko 13,8 biliona jena, odnosno približno 87 milijardi dolara.

To znači da je Japan za samo dva trgovačka dana izdvojio više sredstava nego tokom prethodne rekordne intervencije u aprilu i maju, kada je za odbranu jena potrošeno 11,73 biliona jena.

"Japan je za samo dva dana, čini se, angažovao više sredstava nego tokom prethodne rekordne intervencije, što pokazuje koliko su vlasti zabrinute zbog brzog slabljenja jena", ocenio je analitičar kompanije Mizuho, Masajuki Nakadžima.

Zajednička intervencija SAD i Japana podigla je vrednost jena sa gotovo 164 na oko 157 jena za dolar, da bi se japanska valuta potom ponovo oslabila na oko 158 jena za dolar. Pre intervencije nalazila se na najslabijem nivou još od 1986. godine.

Agencija Rojters navodi da je akcija sprovedena 30. i 31. jula, dok će konačan obim japanske intervencije biti poznat nakon objavljivanja zvaničnih podataka Ministarstva finansija.

Intervencija kupila vreme, ali nije rešila problem

Iako je zajednička akcija Vašingtona i Tokija privremeno zaustavila pad jena, analitičari upozoravaju da osnovni uzrok problema nije otklonjen.

Prema njihovim ocenama, Banka Japana i dalje presporo podiže kamatne stope uprkos rastu inflacije.

Na julskom sastanku centralna banka zadržala je referentnu kamatnu stopu nepromenjenu, ali je guverner Kazuo Ueda priznao da sada treba više pažnje posvetiti riziku da inflacija bude viša od očekivane.

Finansijska tržišta trenutno procenjuju da postoji oko 44 odsto verovatnoće da će Banka Japana povećati kamatne stope već na septembarskom sastanku.

Istovremeno, jen se nalazi pod pritiskom zbog visokih prinosa na američke državne obveznice i neizvesnosti oko buduće politike Federalnih rezervi. Iako je inflacija u SAD usporila u junu, ona je i dalje znatno iznad ciljanih dva odsto.

Zbog toga ekonomisti ocenjuju da je intervencija Japanu kupila vreme, ali da će trajna stabilizacija jena zahtevati promenu monetarne politike Banke Japana.

Istovremeno, način na koji je Vašington izveo ovu operaciju otvorio je mnogo šire pitanje - koliko je poverenja ostalo u tradicionalnoj saradnji zapadnih centralnih banaka.

(Telegraf Biznis)