Na pumpama kupuju hleb i vodu: Neradna nedelja na primorju stvorila neočekivan problem turistima

Crnoj Gori, kao turističkoj zemlji, neophodan je model od kojeg će, kada je reč o neradnoj nedelji, koristi imati i mali trgovci, ali i građani i turisti, smatraju analitičari, dok predstavnici privrede traže reakciju nadležnih institucija povodom zloupotrebe zakonskih izuzetaka, piše RTCG.

Privreda već duže vreme ukazuje na to da se zakon kojim se zabranjuje rad prodavnica nedeljom pokazao nedovoljno kvalitetnim, jer se sve češće, uz njegovo "kreativno" tumačenje, nalaze načini da se trguje, ali uglavnom po višim cenama, piše Pobjeda.

Teme za vas

Ekonomski analitičar Davor Dokić kazao je da država žmuri na jedno oko kada je reč o takvoj praksi, kako ne bi izazvala preveliko nezadovoljstvo turista kojima se ove godine desilo da u više navrata, zbog državnih praznika i vikenda, danima ne mogu da kupe osnovne namirnice.

On smatra da je u turističkoj zemlji, kakva je Crna Gora, neophodno pronaći model u kojem će koristi imati i mali trgovci, ali i građani i turisti.

- Bilo bi dobro da, kao na primer u Sloveniji, bude omogućen rad nedeljom porodičnim prodavnicama do 100 kvadrata. Na taj način bi se pomoglo malim trgovcima, imajući u vidu da veliki lanci drže više od 90 odsto tržišta - saopštio je Dokić.

On je kritički nastrojen prema trgovinskim lancima koji, kako je naveo, imaju kartelski način delovanja na koji niko ne reaguje.

- Oni ne bi smeli da imaju vertikalno, već samo horizontalno povezivanje. Nije u redu da istovremeno budu i uvoznici neke robe, što je kod nas čest slučaj. Veliki trgovinski lanci se sastanu i kažu ’danas idemo sa cenom ovog proizvoda’ i svi je drže istom. Ne dozvoljavaju tržišnim mehanizmima da sami regulišu cene. Ako smo potpisali tržišnu ekonomiju, Ustavom garantovali kapitalizam, a izbacili socijalizam, društvenu svojinu i samoupravljanje, onda ne možemo da primenjujemo i jedno i drugo - poručio je Dokić.

To, kako je dodao, očigledno nikog u Vladi ne interesuje.

- Lanci su vrlo vispreni, a ako nisu, onda plate ljude koji jesu, jer kad imate 500 miliona evra prometa, vi ste čudo u maloj Crnoj Gori i možete šta hoćete - kazao je Dokić.

On je, komentarišući sve širi asortiman na benzinskim pumpama, naveo da one koriste nedovoljno definisanu regulativu i prodaju proizvode koji nisu njihova osnovna delatnost.

- Država svesno ćuti, kako turisti ne bi pretjerano negodovali, jer bi im se, na primer u Budvi, gde je trenutno više od 100 hiljada ljudi, desilo da ostanu bez kapi vode. Zato država to svesno toleriše, gleda kroz prste i dozvoljava polulegalan model, jer bismo u suprotnom imali mnogo negativnih ocena turista, a imamo ih i ovako - rekao je Dokić.

Na zloupotrebe zakonskih izuzetaka kada je reč o neradnoj nedelji nedavno su ukazali i iz Odbora udruženja trgovine Privredne komore Crne Gore (PKCG), tražeći hitnu reakciju institucija. Oni su ocenili da pojedini trgovci kroz preregistraciju objekata i druga kreativna tumačenja zakona narušavaju pravnu sigurnost i stvaraju neravnopravne uslove poslovanja.

Glavna tržišna inspektorka Marina Radulović kazala je da se tržišni inspektori na terenu svakodnevno suočavaju sa pokušajima zaobilaženja zakona, posebno kroz zloupotrebu statusa kioska, specijalizovanih prodavnica i drugih objekata koji predstavljaju zakonske izuzatke.

- Kontinuirano sprovodimo kontrole i zatvaramo objekte koji posluju suprotno propisima, ali postojeća kaznena politika nije dovoljno odvraćajuća, zbog čega isti prekršioci često ponavljaju greške - objasnila je Radulović.

Na Odboru je ukazano na potrebu izmene kaznene politike kako bi se efikasnije sankcionisalo kršenje propisa i sprečile zloupotrebe koje narušavaju tržišnu konkurenciju, posebno kod onih koji ponavljaju prekršaje. Osim toga, poručeno je da bi izuzetke od neradne nedelje trebalo preciznije definisati, uključujući asortiman robe koji se može prodavati u objektima kojima je rad tog dana dozvoljen.

Iz Unije poslodavaca (UPCG) traže da se analiziraju dosadašnji efekti neradne nedelje, ocenjujući da insistiranje na slepoj zabrani promašuje cilj. To, kako su ranije saopštili, potvrđuje i činjenica da je Tržišna inspekcija za mesec dana zatvorila 118 maloprodajnih objekata i izrekla oko 90 hiljada evra novčanih kazni.

- Vrlo je moguće da je na terenu i znatno više objekata koji rade nedeljom, ali nisu obuhvaćeni kontrolama. Međutim, ovoliki obim represije jasan je signal da norma nije prilagođena realnosti, već da stvara sistemska opterećenja - poručili su iz UPCG.

Zabrana rada nedeljom kratko je bila ukinuta nakon što je Ustavni sud, na inicijativu UPCG, ocenio ovu zakonsku odredbu neustavnom. Ipak, Skupština je sredinom februara ponovo izglasala isti zakon. Sada se čeka odluka Ustavnog suda po novoj inicijativi o oceni ustavnosti koju je UPCG predala i u vezi sa novim zakonom.

- U želji da dođemo do održivog modela, kroz socijalni dijalog sa Vladom i sindikatima postignut je dogovor koji je uravnotežio potrebe privrede i zaštitu radnika – rad nedeljom tokom tri meseca letnje i dva meseca zimske sezone, uz rad u jednoj smeni, dnevnicu uvećanu za 80 odsto i obavezan slobodan naredni vikend. Nažalost, Skupština je ignorisala ovaj kompromis socijalnih partnera i ponovo usvojila gotovo identičnu zabranu, zbog čega smo bili primorani da ponovo pokrenemo postupak pred Ustavnim sudom - saopštili su iz UPCG.

Oni su dodali da se dobar zakon ne prepoznaje po tome koliko je radnji zatvoreno i kazni naplaćeno, već koliko je prihvatljiv i primenjiv u praksi.

- Kada se neki propis mora održavati prvenstveno inspekcijama i kažnjavanjem, to je jasan znak da ga treba menjati - naveli su iz UPCG.

(Telegraf Biznis/RTCG)