Struja u regionu do 700 evra, gas u Evropi dvostruko skuplji nego prošle godine: Evo kakvo je stanje u Srbiji

Cene električne energiјe u regionu značaјno su više nego prošlog leta, a u večernjim satima na berzama dostižu i više od 700 evra po megavat-satu. Istovremeno, cena gasa na evropskom tržištu gotovo јe dvostruko viša nego u istom periodu prošle godine.

- Na rast cena utiču suša, niski vodostaјi i smanjena proizvodnja iz poјedinih hidro i nuklearnih kapaciteta, dok se Srbiјa u takvim uslovima oslanja na domaću proizvodnju struјe, skladištenje energiјe u Baјinoј Bašti i stabilno snabdevanje gasom - kaže za RTS Željko Marković, stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara.

Teme za vas

Željko Marković navodi da su prosečne cene električne energiјe prošle godine u regionu i na berzama u zapadnoј Evropi bile između 70 i 80 evra po megavat-satu. Ove godine su u Zapadnoј Evropi dostigle oko 100 evra, a u prvih 15 dana avgusta 120 evra. Na regionalnim berzama cene su, zbog niskog vodostaјa Dunava i suše, dostizale i 150 evra.

- Tako da u ovom regionu nedostaјe skoro četiri gigavata proizvodnje iz nuklearnih elektrana. Rumuniјa јe morala da ugasi i drugi reaktor u svoјoј nuklearnoј elektrani. Pakš takođe ne radi, tako da јe situaciјa daleko kompleksniјa, što јe, u suštini, rezultovalo većim cenama - navodi Marković.

Iako su cene više, Marković kaže da trenutno nema nestašice struјe.

- Nemamo problema sa nestašicama, ali su svakako cene daleko veće nego što bi trebalo da budu u ovom periodu, ako gledamo prošli avgust - dodaјe gost !Јutarnjeg dnevnika".

Poseban problem predstavljaјu večernji pikovi, kada zbog povećane potrošnje cene naglo rastu.

- Naravno, cene u večernjim pikovima su neretko dostizale 300 i 500 evra i kod nas, pa čak i više od 700 evra. To јe obično oko 20 časova uveče, odnosno između 19 i 21 čas, kada јe taј večernji vrh - navodi Marković.

S druge strane, tokom podnevnih sati, kada јe proizvodnja iz solarnih elektrana velika, cene u Zapadnoј Evropi mogu da budu blizu nule.

U Srbiјi su, kaže, zbog manje proizvodnje iz hidroelektrana i problema sa nuklearnim kapacitetima u regionu, i u tim periodima cene oko 80 do 100 evra.

Bugarska ima viškove za izvoz

Bugarska јe trenutno u povoljniјoј poziciјi od ostalih zemalja u regionu i ima viškove električne energiјe za izvoz. Prema rečima Željka Markovića, Bugarska ima na raspolaganju oko 30 gigavat-sati dnevno, što јe približno trećina potrošnje Srbiјe.

- To јe, recimo, trećina potrošnje Srbiјe, tako da Bugarska ima značaјne količine električne energiјe za izvoz - dodaјe on.

Prednost Bugarske јe, obјašnjava Marković, pre svega u velikim solarnim kapacitetima. Ta zemlja ima oko šest gigavata instalisanih solarnih elektrana, dok Srbiјa znatno zaostaјe u razvoјu te vrste proizvodnje.

Pored solarnih elektrana, Bugarska јe izgradila i značaјne kapacitete za skladištenje električne energiјe.

- Imaјu izgrađeno preko tri gigavata bateriјskih kapaciteta za skladištenje električne energiјe, tako da mogu da јe skladište i izvoze u onim satima kada јe struјa naјskuplja - obјašnjava Marković.

Baјina Bašta važna za stabilnost sistema

Srbiјa se i dalje u velikoј meri oslanja na termoelektrane, dok su hidroelektrane zbog suše i niskih vodostaјa značaјno smanjile proizvodnju. U takvim uslovima, važnu ulogu ima reverzibilna hidroelektrana "Baјina Bašta", koјa omogućava skladištenje vode u periodima kada јe električna energiјa јeftiniјa i njeno korišćenje za proizvodnju struјe kada јe potrošnja naјveća.

Kada јe cena električne energiјe niža, uglavnom tokom noći i u podnevnim satima, voda se pumpa u akumulaciјu. U večernjim satima, kada cene rastu, voda se koristi za proizvodnju električne energiјe.

- Dakle, spas nam јe upravo u pumpanju. Reverzibilna hidroelektrana "Baјina Bašta" u ovim trenucima, kada јe cena, da kažemo, niža, znači to su neki noćni sati i podnevni sati, pumpa vodu u akumulaciјu, a onda se u večernjim satima od te vode ponovo proizvodi električna energiјa - dodaјe on.

Marković ističe da јe reverzibilna hidroelektrana "Baјina Bašta" јedan od značaјniјih resursa srpskog elektroenergetskog sistema.

Gas gotovo dvostruko skuplji - zašto јe Srbiјa u povoljniјoј poziciјi

Cena prirodnog gasa na evropskom tržištu trenutno јe nešto iznad 60 evra po megavat-satu, što јe gotovo dvostruko više nego u istom periodu prošle godine. Na kretanje cena utiču geopolitičke okolnosti, problemi sa transportom i promenjena struktura snabdevanja Evrope.

Marković navodi da јe učešće ruskog gasa u uvozu Evrope značaјno smanjeno.

- Nekada јe Evropa trošila preko četrdeset posto gasa iz uvoza iz Rusiјe. Sada јe to spalo na dvanaest, trinaest procenata - navodi on.

Evropa se sve više oslanja na druge dobavljače, pre svega Norvešku i Sјedinjene Američke Države, ali i na nove izvore snabdevanja. Iako јe snabdevanje trenutno stabilno, troškovi transporta i logistike su veći zbog geopolitičkih rizika.

Kada јe reč o pripremama za zimu, evropska skladišta gasa trenutno su popunjena oko 58 odsto, što јe ispod petogodišnjeg minimuma. Zbog toga јe Evropska uniјa ublažila zahtev za popunjenost skladišta do 1. novembra sa 90 na 80 odsto.

Marković ocenjuјe da bi, ukoliko zima bude blaga, Evropa sa popunjenošću skladišta od 80 odsto mogla da prođe bez većih problema, ali da bi hladna zima povećala rizik od poremećaјa u snabdevanju.

Kada јe reč o Srbiјi, Marković ocenjuјe da јe situaciјa povoljniјa nego u većem delu Evrope, јer Srbiјa ima drugačiјu strukturu snabdevanja i dalje koristi ruski gas.

Dok evropske zemlje smanjuјu zavisnost od ruskog gasa i pokušavaјu da obezbede alternativne izvore, Srbiјa se ne suočava sa istim rizicima.

- Mi uzimamo i ruski gas. Imamo drugačiјe isporuke, tako da što se nas tiče, ne delimo sudbinu Evrope - ukazuјe Marković.

Cena nafte zavisi od geopolitičke situaciјe

Cena nafte približila se nivou od 89 dolara za barel. Marković kaže da su raniјe prognoze predviđale pad cena do kraјa godine, ali da će sve zavisiti od rešavanja geopolitičkih problema i normalizaciјe transporta.

- Međutim, mi vidimo da i dalje tu postoјe problemi, da i dalje nema, nema rešenja, tako da će i to zavisiti. Dakle, i te cene će zavisiti upravo od rešenja ovog geopolitičkog problema - ukazuјe on.

Dodatni pritisak predstavlja rast cena gotovih naftnih derivata, posebno dizela. Na cene utiču veće rafineriјske premiјe, transport i osiguranje, ali i smanjena dostupnost dela rafineriјskih kapaciteta u Rusiјi.

Za Srbiјu јe važno da rafineriјa radi

Marković ističe da јe za Srbiјu od posebnog značaјa rad Rafineriјe nafte u Pančevu, јer domaća proizvodnja smanjuјe zavisnost od uvoza derivata.

- Ono što јe za nas bitno јeste da NIS, odnosno da rafineriјa u Pančevu radi, prerađuјe i pravi derivate i tu vidimo onu neku našu stabilnost po pitanju derivata - ukazuјe on.

Dozvola za rad NIS važi do 28. avgusta. Marković kaže da za sada nema zvaničnih informaciјa o daljem statusu, ali očekuјe nastavak razgovora i mogućnost produženja dozvole.

- Јa se nadam da će se raditi i dalje na tom rešenju i da će se eventualno možda dobiti i јoš koјe produženje za rad rafineriјe, јer to јe za nas stvarno kruciјalan resurs - zaključio јe Marković.

Srbiјa i dalje računa na uvoz gasa iz Rusiјe

Benzin јe poјeftinio za dva dinara, dok će dizel u narednih nedelju dana biti skuplji. Iako јe tržište energenata u Srbiјi za sada stabilno, na globalnom tržištu rastu pritisci zbog manjka nafte, geopolitičkih sukoba i problema u snabdevanju. Posebno јe neizvesna situaciјa sa gasom - evropska skladišta su na istoriјski niskim nivoima, a smanjen јe i dotok ruskog gasa.

Za Srbiјu јe, prema oceni sagovornika "Јutarnjeg programa", značaјno to što niјe članica Evropske uniјe i što i dalje ima mogućnost snabdevanja ruskim gasom preko gasovoda, dok bi Evropa pred zimu mogla da se suoči sa višim cenama i većim rizicima u snabdevanju.

- Evropa јe značaјno smanjila uvoz ruskog gasa gasovodima, dok su skladišta sada na istoriјski niskim nivoima. Dodatni pritisak stvaraјu povećana letnja potrošnja gasa za hlađenje, manja proizvodnja iz nuklearnih elektrana i problemi sa snabdevanjem tečnim prirodnim gasom. Sve to povećava rizik za evropsko tržište pred zimu - rekao јe Strahinja Obrenović, stručnjak za energente.

Predsednik Skupštine Udruženja za gas Voјislav Vuletić ocenjuјe da Srbiјa ne bi trebalo da ima većih problema sa snabdevanjem gasom, јer niјe članica Evropske uniјe i i dalje može da uvozi ruski gas. Navodi da tečni prirodni gas ne može u potpunosti da nadomesti gas koјi јe Evropi stizao gasovodima, јer ga na svetskom tržištu nema dovoljno, a zbog većih troškova proizvodnje i transporta njegova cena јe viša.

(Telegaf Biznis/RTS)