"Koliko mogu da podignem cenu pre nego što kažu: ‘Dosta je!’?": Nemački turista ogorčen trendom u Hrvatskoj

Kristof, nemački preduzetnik iz Frankfurta, na portalu Kroatien-nachrichten.de objavio je pismo "dugogodišnjeg nemačkog posetioca koje bi svaki ugostitelj i gradonačelnik trebalo da pročita". Nakon što 18 godina dolazi na Brač gde je kupio kuću, u emotivnom pismu upozorio je na, kako kaže, zabrinjavajuće trendove u hrvatskom turizmu.

- Upoznali smo Hrvatsku kao toplu, otvorenu i gostoljubivu zemlju. Čak i usred sezone, naši prijatelji ovde imali su vremena za kafu, razgovor, zajedničku večeru ili spontana druženja… Ljudi su tada morali da zarađuju za život, baš kao i sada. Ali sezona je bila deo njihovih života; nije bila njihov ceo život - piše Kristof i naglašava da se logika poslovanja i određivanja cena u ugostiteljstvu od tada temeljno promenila.

Teme za vas

Upoređujući troškove sa onima u Frankfurtu, primetio je da ćevapi ili pljeskavica koštaju 20 ili 25 evra, dok odrezak košta 35 evra.

- Dolazim iz Frankfurta. I tamo smo upoznati sa visokim cenama… Ali kada jednostavan obrok na Braču košta koliko i obrok u centru Frankfurta, meni kao preduzetniku teško je da to ekonomski opravdam- rekao je.

Posebno ga zabrinjava što se fokus sa poštene cene usluge pomerio na to koliko se novca može najviše izvući od gosta.

- Ponekad se čini kao da je pitanje: Koliko više gost može da plati? Koliko mogu da podignem cenu pre nego što kažu: ‘Dosta je!’? … Problem nije u tome što to ne možemo da priuštimo. Mogli bismo. Ali sve smo manje voljni da platimo, jer više ne osećamo da cena odgovara onome što dobijamo zauzvrat - nastavlja.

Kao primer komercijalizacije na hrvatskoj obali navodi tuševe na javnim mestima.

- Godinama je u našoj javnoj uvali postojao jednostavan tuš koji je postavila opština. Izašli biste iz mora, isprali so i krenuli kući. Niko nije o tome razmišljao. Danas postoji tuš na kovanice. Naravno, niko neće bankrotirati plaćajući evro za tuširanje. Ne radi se o samom evru; radi se o tome mora li sve da ima cenu - kaže Kristof.

Poverenje je teško ponovo steći

Dodaje da se, nakon silnih godina provedenih u Hrvatskoj, nisu osećali kao turisti, ali se danas sve više osećaju kao gosti od kojih se očekuje da puno troše. Na kraju apeluje na sve odgovorne i nadležne da ne žrtvuju autentičnost radi kratkoročne zarade i podseća da Hrvatska ne bi trebalo da imitira druga masovna turistička tržišta, jer njen šarm leži u njenoj jednostavnosti i ljudima.

- Za nas Hrvatska nikada nije bila Azurna obala. I to mislim kao kompliment Hrvatskoj. Nismo tražili Sen Trope. Tražili smo Brač… Ćevapčići ne postaju luksuzno jelo samo zato što koštaju 25 evra. Konoba ne postaje luksuzni restoran samo zato što večera košta 100 evra po osobi - zaključuje Kristof.

- Cene mogu ponovo da se promene. Kuće mogu da se obnove. Putevi mogu da se poprave. Ali poverenje, osećaj dobrodošlice i osećaj pripadnosti puno je teže ponovo steći nakon što se izgube. Držite se toga. To vredi više od zarađivanja još jednog evra - poručuje.

(Telegraf Biznis/Dnevno)