Poskupljuje li hleb? Ratovi i suša prete novim rastom cena hrane

Cene hleba, testenine i drugih proizvoda od žitarica mogle bi dodatno da porastu zbog kombinacije rata u Ukrajini, sukoba na Bliskom istoku i ekstremnih vrućina i suše koje su pogodile evropske useve, upozoravaju ekonomisti.

Oxford Economics procenjuje da bi globalne cene prehrambenih roba tokom 2026. mogle da porastu za 11,8 odsto, a naredne godine za dodatnih 4,8 odsto.

Teme za vas

Najveći pritisci očekuju se na žitarice, voće, povrće i mlečne proizvode.

Posebno je izložena pšenica, čija bi cena u trećem kvartalu ove godine mogla da bude 36 odsto viša nego godinu dana ranije, na oko 6,92 dolara po bušelu. Budući da je pšenica osnovna sirovina za hleb, testeninu, žitarice za doručak i keks, rast njene cene mogao bi postepeno da se prelije i na potrošače.

Ekstremne temperature i suša već su smanjile očekivanja od ovogodišnje evropske žetve. Evropsko udruženje trgovaca žitaricama i uljaricama Coceral u julu je smanjilo prognozu ukupne proizvodnje žitarica u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji sa 295,5 na 286,6 miliona tona. Prošle godine ubrano je oko 310 miliona tona.

U Nemačkoj se, na primer, očekuje pad proizvodnje žitarica za oko sedam odsto nakon perioda ozbiljne suše i toplotnih talasa, javlja Fena.

Na troškove proizvodnje hrane istovremeno utiču i geopolitički sukobi. Ekonomista Oxford Economics-a Tomas Dvoržak kazao je da najveći globalni pritisak trenutno dolazi od američko-iranskog rata i njegovog uticaja na cene ključnih inputa u proizvodnji hrane, prvenstveno dizela, prirodnog gasa i đubriva.

Dodatni rizik predstavlja rat u Ukrajini. Rusija i Ukrajina zajedno učestvuju sa nešto manje od 30 odsto u svetskom izvozu pšenice i više od deset odsto u izvozu kukuruza.

Napadi na luke, terminale i brodove, kao i poremećaji izvoza preko Crnog i Azovskog mora, mogli bi da utiču na oko 86 miliona tona godišnjih izvoznih kapaciteta žitarica, što odgovara gotovo 17 odsto globalnog izvoza.

(Telegraf Biznis/Biznis.ba)